Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Zdravlje

01.09.2019 u 10:00

Deca sa bolestima odraslih

Nezdrav način života – manje fizičke aktivnosti, više stresa i ishrana bogata šećerom i ugljenim hidratima – uzima poslednjih godina danak ne samo kod odraslih, već i kod dece koja se sve češće suočavaju sa zdravstvenim problemima kakvi su do pre deceniju ili dve bili „rezervisani” samo za starije generacije. Prema podacima školskih lekara, u Srbiji je drastično povećan broj đaka koji pate od gojaznosti i s njom povezanom šećernom bolešću, imaju povišen krvni pritisak i različite hormonske poremećaje koji povećavaju rizik od buduće neplodnosti. Sve više alergija i deformiteta Sve je više alergija, autoimunih bolesti, deformiteta izazvanih nepravilnim držanjem, pa i psihoza kao posledice lošeg prilagođavanja na stresne situacije. Deca su izolovana iz društva i često imaju nerealnu

Magazin

24.08.2019 u 11:00

Graditelj holivudskih dvoraca i pustinja

Najpoznatijem filmskom scenografu sa prostora bivše Jugoslavije Miljenu Kljakoviću Kreki, na otvaranju Festivala evropskog filma na Paliću 20. jula je uručena nagrada za doprinos evropskoj kinematografiji koja nosi ime Aleksandra Lifke, pionira domaće i srednjoevropske kinematografije. Iako je dosad već osvojio sva najznačajnija evropska priznanja u svojoj profesiji, Kljaković kaže za „Magazin” da je nagrada koju je dobio na Paliću važna zbog afirmacije filmske scenografije uopšte, jedne od najvažnijih karika svakog filmskog projekta. A on je preko te „karike” postao deo lanca svetske kinematografije kad je za scenografiju u francuskom filmu „Delikatesna radnja” 1991. ovenčan „Feliksom”, što je evropski pandan američkom Oskaru, i prestižnim francuskim „Cezarom” 1992. Sve je počelo davne

Magazin

18.08.2019 u 12:00

Zapostavljeni bračni partneri

Naravno da svoje dete volite najviše na svetu i da ste spremni za njega sve da uradite. Naravno da njegove interese stavljate na prvo mesto. Često deca po prirodi svojih potreba zaokupljuju svu pažnju roditelja – morate ih nahraniti, napojiti, obući, zabaviti, utešiti, organizovati njihovo vreme... Mužu, odnosno ženi sve to, jasno, nije potrebno. Ako ljubav prema detetu uporedimo sa odlaskom u osnovnu školu, gde u stvari nemate drugog izbora, jednostavno je to obaveza, onda je ljubav prema bračnom partneru kao odlazak u srednju ili višu školu: na svakome je da se opredeli koliko i kako će mu se posvetiti. Ishod neretko bude – zapostavljeni bračni partner. Velika greška, upozoravaju psiholozi! Kakav brak – takva deca Naime, međusobna ljubav i uzajamna briga roditelja i te kako utiču na

Ekonomija

11.08.2019 u 23:23

Naši propisi stroži od evropskih

Nedavno je dvadesetak osoba hospitalizovano zbog „akutne crevne infekcije” neispravnim grickalicama iz automata zdrave hrane u nekoliko kancelarija u Moskvi, dok je sedam članova jedne porodice smešteno na Kliniku za infektivne bolesti u Sarajevu jer su se otrovali punjenim paprikama. Samo u Vojvodini je od početka juna do kraja jula zabeleženo više od stotinu slučajeva trovanja hranom, a uzročnici su bakterije salmonela i kampilobakter. Trovanja hranom su u letnjoj sezoni češća nego tokom ostalog dela godine, jer su tad namirnice podložnije kvarenju, bilo zbog neodgovarajućeg načina čuvanja ili njihove nedovoljne termičke obrađenosti.

Gastronomija

05.08.2019 u 12:52

Mit o mesnom naresku

Odsluženje vojnog roka, boravak u letnjem kampu, radne akcije, školske užine... za mnoge pripadnike starijih generacija bile su prva prilika da se upoznaju sa mesnim nareskom. Bio je to jedan od najprezrenijih, a istovremeno i najpopularnijih oblika industrijske hrane. Prerađevina smeštena u malu okruglastu konzervu, kasnije u aluminijumsku ambalažu koja se nešto lakše otvara, sadržala je ostatke goveđeg, svinjskog, pilećeg i, ređe, ćurećeg mesa, dobro začinjene i „oplemenjene” pojačivačima ukusa, emulgatorima... Mesni narezak je bio jeftin, u ponudi čak i u najmanjim provincijskim i seoskim radnjama, mogao se čuvati mesecima, čak godinama, nositi sa sobom u ruksaku po vozovima, brodovima i planinskim vrletima... Iskusnim domaćicama sa plićim kućnim budžetom veći je izazov bio kako od

Zdravlje

25.07.2019 u 20:05

Sreća na recept

Već godinama nas uveravaju da, ako u našoj svakodnevici ne preovladava osećaj sreće i zadovoljstva, onda tu nešto nije u redu – a dovoljna je jedna pilula da sve to reši. I to je razlog da mnogi ljudi pribegavaju antidepresivima i pored neželjenih sporednih dejstava, od smanjenja seksualne želje i povećanja telesne težine, pa do rizika od samoubistva. Lekovi ove vrste ne deluju baš uvek kako se tvrdi u reklami. U uvodniku u poznatom stručnom časopisu, Medicinskom žurnalu Nove Engleske, ukazano je da se o mnogim negativnim efektima antidepresiva, koja su otkrila stručna ispitivanja, uopšte ni ne piše. Dr Mehmet Oz, najpopularniji američki TV doktor, ali i ordinarijus predsednika SAD Donalda Trampa, upozorava da „sreća na recept” u vidu pilula nije uvek najbolje rešenje. On razotkriva

Zdravlje

18.06.2019 u 15:32

Život bez žitarica

Otkako je jedan od najuspešnijih srpskih sportista Novak Đoković obznanio da je izbacio gluten iz ishrane, mnogi zagovornici zdravog načina života odlučili su da postupe isto. Oznaka „bez glutena” u radnjama, restoranima i u kuvarima postala je magnet za „osvešćene” kupce, a dr Daglasu Adleru, sa Univerziteta Solt Lejk Siti (SAD), to je bio povod da u časopisu „Otkrića” objasni značaj ovog proteina, sadržanog u namirnicama, pre svega u hlebu i testeninama, koje ljudi širom sveta bezbedno i svakodnevno jedu već hiljadama godina. Iako su proteini važan i značajan deo ljudske ishrane, za neke su oni zaista opasni. Put do ovog zapanjujućeg otkrića bio je dug i vijugav, a počeo je u vreme Drugog svetskog rata. Neuhranjeni u izobilju hrane Holandija je u zimu 1944–1945. bila pod opsadom,

Kultura

06.06.2019 u 20:00

I diplomatija štiti kulturno nasleđe

Materijalno nasleđe prošlosti, u vidu kulturnog blaga koje je tokom vekova, u ratovima i osvajanjima, oteto i odneto, postalo je i povod za rasprave i razdore u današnjoj Evropi u kojoj kulturna baština, uz ekonomiju, politiku i bezbednost, čini njeno vezivno tkivo. Države čije su kulturne riznice bile opustošene traže da im se vrati sve ono što je nezakonito, milom ili silom prisvojeno, a one u čijim su muzejima danas izloženi ti predmeti – mada, naravno, ima i drugačijih primera, gestova dobre volje i saradnje – često odugovlače, osporavaju originalno vlasništvo, tražeći nešto zauzvrat. U takvim sporovima posreduju međunarodni sudovi i organizacije za zaštitu kulturnih dobara, ali povraćaj ne ide tako lako, možda i zato što su među oštećenima uglavnom male, ekonomski slabije zemlje, dok

Kultura

03.06.2019 u 21:00

Bavim se temama koje muče savremene Francuze

Zaplet filma „Bez filtera” (u stvari bolji prevod bi bio „Bez zadrške”) kojim je nedavno otvoren Festival francuskog filma u Kombank dvorani u Beogradu pod nazivom „Šta gledamo danas?”, tipičan je za autorski rukopis francuskog reditelja i scenariste Erika Lavena (1966), koji je bio gost ovog festivala. Preispitivanje prijateljstava, porodičnih i partnerskih odnosa i sopstvenog identiteta u promenjenim životnim okolnostima, traganje za ravnotežom između onoga što čovek mora i onoga što bi želeo da uradi, sve to uz veliku dozu humora, ljubavi i vedrine – to je zajednički imenitelj Lavenovih filmova koji su svi bili komercijalni „blokbasteri” u Francuskoj. Zašto vas toliko privlači komedija? Mislite, osim toga što donosi najveću popularnost kod francuske publike i najviše zarade, pa od nje

Magazin

01.06.2019 u 20:00

Neću da ćutim, nisam sin, i nije dobro

Već sa svojim prvim romanom našla se u najužem izboru za prestižnu Ninovu nagradu, i mnogi koji su ga pročitali smatraju da Lana Bastašić u 32. godini pokazuje zrelost i talenat kakvi se obično nalaze kod znatno iskusnijih i starijih pisaca. Kritičari je nazivaju „srpskom Elenom Ferante” jer su glavne junakinje u knjizi „Uhvati zeca”, kao i u svetskom hitu italijanske spisateljice, dve bliske prijateljice čije se sudbine prepliću pod silinom istorijskih događaja u jednoj specifičnoj sredini. – Godi mi da me porede sa Elenom Ferante, očarala me još od „Dana napuštenosti”, koje sam davno pročitala, ali se pitam da li bi tema ženskog prijateljstva, iako zaista retko obrađivana u svetskoj, pa i u domaćoj literaturi, trebalo da bude glavni razlog za takvo poređenje. Da sam pisala o smrti majke,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković