Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

19.07.2018 u 17:30

Ventili u „Kartonki” uznemirili komšiluk

Neobičan zvuk nalik jakom šištanju uznemirio je sugrađane koji žive u blizini „Fabrike hartije Beograd” na Adi Huji. Oni koji se sećaju leta prošle godine kada su se u ovoj fabrici dogodila dva velika požara, a u jednom od njih su poginuli vatrogasac Milan Rmuš (36) i radnik obezbeđenja Milan J. (63), odmah su pomislili da se nešto strašno desilo. Ovog puta, srećom, uzbuna je bila lažna. Samo su se, kako saznajemo, otvorili sigurnosni ventili na kotlu. – Od 15. juna ponovo su u funkciji kotao na gas i kotao na ugalj. Oba kotla rade pod pritiskom i zbog toga imaju sigurnosne ventile. U slučaju da dođe do podizanja pritiska ti ventili se automatski otvaraju i omogućavaju višku pare da izađe iz sistema. To može da proizvede neobičan zvuk. Radnici u fabrici znaju o čemu je reč jer je to

Beograd

18.07.2018 u 14:45

Surfinija iz Japana ulepšala balkon u Borči

Kada su Japanci pre 26 godina stvorili hibrid petunije – surfiniju nisu ni slutili kakvo će ona mesto zauzeti među ljubiteljima cveća. Ima je na svim meridijanima, a na jednom od balkona u Borči posebno je poštovana. Jasmina Tošović stvorila je malo carstvo surfinije. Ovog leta ona je osvojila prvu nagradu za najlepši balkon u akciji za „Zeleniji Beograd” koju organizuje JKP „Zelenilo Beograd”. „Cvetne loptice” u nežnoj lila i jarkoj ciklama boji krasiće ovaj balkon, kako kaže Tošovićka, do početka novembra. – Jedino cveće koje već pet godina gajim na balkonu je surfinija. Ovog proleća odlučila sam da budu u nijansama ljubičaste boje. Ali nije balkon bio samo u ovoj boji, već su mu surfinije dale ton nežno i jarkoroze, bele... – priča Tošović. Da se sa ograde od kovanog gvožđa

Beograd

14.07.2018 u 22:00

Veliko ratno ostrvo – raj za ptice iz Sibira

Veliko ratno ostrvo mnogi izjednačavaju sa Lidom, ali ono to nije. Kada se pređe peščana linija plaže, ulazi se u jedan sasvim drugi svet. To je svet očuvanih biljaka i životinja na kome bi pozavidele velike svetske metropole, a od samog centra grada udaljen je samo dva kilometra vazdušnom linijom. Između špalira novih sadnica bresta, crne topole, hrasta lužnjaka… vodi pokošena i uređena staza koja se proteže oko celog ostrva. Njome se po potrebi kreću vozila „Zelenila Beograd” koje vodi brigu o ovom prirodnom dobru, poneki šetač sa ljubimcem, ali i mravi, žabe, neretko i neotrovne vodene zmije. Kada čovek uđe u ovo more nepreglednog zelenila kojim odzvanja samo zvuk raspevanih ptica, shvati da je na ovom mestu on samo jedna od ostrvskih vrsta. Ali ona vrsta koja bi trebalo da brine i čuva

Beograd

14.07.2018 u 11:14

Kanalizacija decenijama potapa kuće i zgrade u Kamendinu

Samo domaćini koji su imali nesreću da im se u kuću izlije kanalizacija znaju kakva je to muka. A tek kada se ta muka ponovi više puta, život se dodatno zagorča. Sama pomisao da po kući plivaju fekalije i da se natapaju stvari dodatno pojačava osećaj nelagode. O mirisima da se i ne govori… Žiteljima Ulice akrobate Aleksića u Zemun-polju kanalizacija se u prizemne prostorije izlila četiri puta u prethodnih deset godina. Fekalije su nedavno ponovo prodrle u tridesetak domaćinstava u jednom delu ove ulice, ali i u zgrade nasuprot ovih tipskih kuća. Potopljeni su podrumi i zajedničke prostorije u tri ulaza u kojima živi oko 600 stanara. – Sve je počelo kada su izgrađene zgrade solidarnosti. Planom od pre trideset godina bilo je predviđeno da se na prostoru gde su zgrade podignu

Beograd

11.07.2018 u 08:00

Luka Ćelović dobija spomen-obeležje

Luka Ćelović Trebinjac, jedan od najbogatijih Srba s početka 20. veka, koji je gotovo svu svoju imovinu ostavio Univerzitetu i čovek zaslužan za evropski izgled Savamale, trebalo bi da dobije dostojno obeležje u prestonici. O tome je juče bilo razgovora u Starom dvoru gde je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, ugostio predstavnike Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić u Beogradu”. Događaju je prisustvovala sekretarka za kulturu grada Beograda Ivona Jevtić, prenosi Beoinfo. – Ćelović je pre Prvog svetskog rata i između Prvog i Drugog svetskog rata puno radio na razvoju Beograda. Za njegovo ime vezuje se izgradnja Savamale, ali i činjenica da je taj deo grada postao poslovni centar predratnog Beograda. Svu svoju imovinu Ćelović je ostavio Beogradskom univerzitetu, koji je

Beograd

28.06.2018 u 23:01

Spomenik našim, a svetskim košarkašima

Četiri stuba srpske, ali i svetske košarke – Borislav Bora Stanković, Nebojša Popović, Radomir Šaper i Aleksandar Nikolić biće ponovo spona koja povezuje prošlost i budućnost košarke. Njima u čast, ali i našoj ekipi koja se 1950. u Nici takmičila u kvalifikacijama za Prvo svetsko prvenstvo u košarci, trebalo bi da bude podignut spomenik na Beogradskoj tvrđavi između terena Partizana i Crvene zvezde. Inicijativu da se na ovaj način odužimo ljudima koji su stvarali istoriju na parketu pokrenula je košarkašica Nataša Kovačević, koja je posle teške saobraćajne nesreće ostala bez noge. Priča o spomeniku deo je projekta o njenom povratku na teren pokrenutog pre tri godine pod nazivom „Skok”. – Prvi deo ove priče čini dokumentarni film koji prati moj povratak na parket, ali i odnos

Beograd

19.06.2018 u 21:51

Podmlađivanje bronzane Francuskinje s Kalemegdana

Ima 88 godina, ali i dalje izgleda moćno. Tri meseca nije mrdnula s mesta niti joj se lice od ležanja naboralo. Naprotiv, postalo je svežije, mlađe, torzo zategnutiji, a ruke glatke. Za podmlađen izgleda bronzane dame s Kalemegdana, popularne Francuskinje, teške pet tona, zaslužan je tim stručnjaka predvođen našim čuvenim vajarom i restauratorom Zoranom Kuzmanovićem. Statua sa Spomenika zahvalnosti Francuskoj pre nekoliko meseci uz pomoć krana i čeličnih lanaca sklonjena je s mesta gde je decenijama stajala i sada leži u montažnoj hali postavljenoj nekoliko metara dalje. Pre nekoliko dana ona je okrenuta iz položaja u kome je bila prethodnih sedamdesetak dana jer se privodi kraju restauracija gornjeg dela statue. Najteži deo posla – uklanjanje oko pet tona betona smeštenog u donjem delu

Društvo

17.06.2018 u 22:00

Paradajz i žito „nađubreni” benzenom i ksilenom

Vukićevica – Malo selo nakraj Obrenovca, s petstotinak duša. U njemu se umesto bruto proizvoda po glavi stanovnika meri – otpad. Na samo tri mesta u ovom selu, koje se prostire na 992,8 hektara, u poslednjih šest meseci otkriveno je 138.380 kilograma štetnih materija. Ovaj otpad je nađen na porodičnom placu i na dve njive. Na oranici iznad jedne od njiva seljaci su ovog proleća posejali čak i pšenicu. Kad se sve uzme u obzir ispada da su im krompir, paradajz, žito... umesto stajskog đubriva na rast podsticali kancerogeni i mutageni benzen, ksilen, toluol... Zbog zakopanog i bačenog opasnog otpada pred obrenovačkim Osnovnim sudom našle su se dve osobe, braća po rođačkoj liniji – Zoran i Dragan Marković.

Beograd

14.06.2018 u 22:00

Lažne vesti „zatrovale” beogradsku česmovaču

„Nemojte piti vodu sa česme naredna dva dana. Prosuo se metan greškom, pun kancerogenih čestica. I verovatno neće reći. Sad mi je javljeno sa više strana”, poruka je koja je juče ujutru zapalila društvene mreže, ali i sve koji ih koriste, kao i one koji ih ne koriste. „Potvrda” da zemni gas koji isparava može da „zatruje” gradsku vodu stigla je, navodno, iz proverenih izvora – druga i drugarice čiji drug radi u „Vodovodu”, „menadžerke” koja radi u Hidrometeorološkom, kuma, pa čak i od samog načelnika policije…

Beograd

14.06.2018 u 09:05

Otkriveno oko 95 tona opasnog otpada i kontaminirane zemlje

Na trećoj lokaciji u obrenovačkom selu Vukićevica, gde su još u decembru pronađene velike količine opasnog otpada, završeno je iskopavanje buradi napunjenih rizičnim materijama. Na mestu gde je uviđaj počeo u februaru ukupno je pronađeno 95.120 kilograma, odnosno oko 95 tona opasnog otpada i kontaminirane zemlje. Sav taj otpad prevezen je, po nalogu Ministarstva zaštite životne sredine, u preduzeća koja imaju dozvolu za privremeno čuvanje opasnih otpadnih materija. Otkako je sredinom decembra prošle godine na porodičnom placu Zorana Markovića nađen zakopan otpad, za koji se kasnije ispostavilo da je u najvećoj meri, iz ovog sela uključujući i poslednju lokaciju, na preradu je odvezeno 138.380 kilograma, odnosno oko 138 tona opasnog otpada. Na toj trećoj lokaciji u ataru ovog sela

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević