Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

11.05.2022 u 18:00

Tašmajdanski sprud čuva zapise iz doba miocena

Beograđani imaju jedinstvenu priliku da u srcu grada mogu da vide kako je naša planeta izgledala u doba kada je na ovim prostorima bilo Panonsko more. Slojevi Zemljine kore još iz doba miocena pa naovamo vide se jasno na sprudu, na mestu iznad zapadne tribine Stadiona „Tašmajdan”. Skupština grada na sednici održanoj krajem prošle godine donela je rešenje o proglašenju zaštićenog područja Miocenski sprud Tašmajdan tako da je prostor od 2,46 hektara postao spomenik prirode treće kategorije geološkog karaktera. Ovo jedinstveno dobro sada je dobilo svog upravljača, a to je nevladina organizacija „Centar za očuvanje i zaštitu životne sredine”. – Ovaj prostor bio je zaštićen još 1969. godine. I tada je imao treći stepen zaštite, ali nije dobio svog upravljača ni onda, niti se to dogodilo

Beograd

10.05.2022 u 10:28

Ukradene mošti Svetog Petra Koriškog i tri krsta

Da nekim pojedincima ništa nije sveto, moglo se videti i pre nekoliko dana, na Đurđevdan, kada su dvoje tridesetogodišnjaka, muškarac i žena, ukrali mošti Svetog Petra Koriškog i tri krsta iz Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Kotežu. Deo ukradenih stvari – mošti i dva krsta, srećom su nađeni, dok je jedan krst, kako saznajemo, prodat na pijaci u ovom palilulskom naselju za 200 dinara. Pljačka se dogodila u po bela dana, između 13 i 14 časova. Ovaj muško-ženski dvojac upao je u crkvu i iskoristio trenutak kada kod oltara nije bilo nikog. Muškarac je uspeo da na brzinu otključa oltar i uđe unutra, dok je žena „čuvala stražu”. Pretpostavlja se da je on uzeo ono što mu se učinilo vrednim, odnosno ono što se moglo brzo i lako prodati. Posle pljačke njih dvoje su pobegli, ali im je policija

Beograd

06.05.2022 u 14:02

Sto jedanaest godina Saveza izviđača Srbije

Malobrojne su organizacije koje se mogu dičiti činjenicom da su prevalile više od veka postojanja kao što je Savez izviđača Srbije. Tačno pre 111 godina, na Đurđevdan, u dvorištu Treće beogradske gimnazije, po ugledu na još dvadesetak zemalja sveta koje su tih godina već oformile svoje izviđačke organizacije, osnovana je i prva izviđačka jedinica u Srbiji. Idejni tvorac je ugledni lekar Miloš Đ. Popović, a pokret je podržao i kralj Petar Prvi Karađorđević. Tako je u prvim decenijama postojanja kraljevska porodica bila i glavni pokrovitelj saveza. Zbog toga ne čudi što će 7. maja svoju godišnjicu izviđači simbolično proslaviti na Belom dvoru kao gosti kraljevske porodice Karađorđević i tu održati Svečani izviđački stroj. Tog dana će se uručiti zvanja najboljim izviđačkim jedinicama i pojedincima.

Beograd

04.05.2022 u 18:00

Deponija postaje zelena površina

Uređenje stare deponije u Vinči počinje čim se vreme stabilizuje. Na ovaj korak se čekalo od jesenas, jer je bilo potrebno uraditi skoro potpuno novi projekat sanacije i rekultivacije starog smetlišta. Procenjeno je i da se na ovoj deponiji nalazi više od 14.000.000 kubnih metara smeća koji je četiri decenije odlagan na 42 hektara. Zbog toga će se izmeštati određene količine kako bi se stabilizovala deponija. Kada je reč o novom kompleksu, posebno o novoj elektrani, i tu radovi ulaze u završnu fazu. Možda će u izgradnji doći do pomeranja rokova, jer je firma koja je gradila elektranu otišla u stečaj. Ali je sva potrebna oprema isporučena, a posao izgradnje je preuzela „Beo čista energija”. – Stara deponija je zatvorena za prijem komunalnog otpada u avgustu prošle godine i od tada su

Beograd

04.05.2022 u 13:01

Cene ogreva – da se čovek „smrzne”

Zima još nije kao treba „iskočila” iz čizama, šporeti i peći na drva još „pucketaju”, a mnogi se već spremaju za nabavku ogreva. Za razliku od prošle godine cene su već porasle, a očekuje se i da u narednom periodu neće mirovati, pa čak pojedinci pričaju da bi krajem godine kubni metar drva mogao da košta i 12.000 dinara. – Prošle godine sam metar, odnosno kubik bukovine, isečene, iscepane i dovezene pred vrata plaćala 6.800 dinara, a ovih dana sam zvala stovarišta i kažu mi da se cena ove vrste drveta kreće od 8.000, preko 8.500 do 9.000 dinara. Kako mi rekoše na stovarištima, to je „dobra” cena jer se iza Đurđevdana opet očekuje povećanje – kaže Marija Mićević, sa Čukarice. Prema njenim rečima, komšija iz Bariča se raspitivao po Obrenovcu koliko košta ogrev, pa su mu rekli da cena

Beograd

03.05.2022 u 11:51

Počelo odnošenje smeće iz kruga najstarije srpske šećerane

Posle dvadesetak dana od objavljivanja teksta u našem listu o tome kako su nepoznate osobe u krug najstarije srpske šećerane „Dimitrije Tucović” u Padinskoj skeli, koja je u stečaju, istovarale šut, otpad i pravile deponije, počelo je, kako nezvanično saznajemo, i njihovo uklanjanje. To su primetili šetači i obavestili članove Udruženja „Eko Pančevački rit”. – Zvanično saopštenje nismo dobili, ali imamo fotografije da se s tim poslom počelo. Koliko je deponija tačno uklonjeno, za sada ne znamo, ali je bitno da se krenulo. Ostalo je još da se reši pitanje određenih materija za koje se sumnja da su opasne, a koje su ostale u tamošnje dve laboratorije. O tome smo obavestili Ministarstvo za zaštitu životne sredine 13. marta, ali za sada nismo dobili odgovor. U tim laboratorijama se nalaze

Beograd

29.04.2022 u 18:00

Zelena jezerska oaza kraj šume

Na samo dva i i po kilometra od opštine Barajevo i na tridesetak kilometara od centra grada ušuškalo se jezero Duboki potok. Ovaj raj za pecaroše dodatno oživi za vreme praznika, posebno prvomajskih. Izletnici vole ovaj kraj jer je udaljen od gradske vreve i buke, čist je i skriven u šumi. Pored mesta da se lepo udahne svež vazduh, kraj jezera je plaža, ali i restorančić. – Ako bude lepo vreme za 1. maj, kako prognoziraju, biće ovde dosta sveta. Tako je uglavnom svake godine. Osim pecaroša iz svih delova grada, ali i zemlje, dođu i ljudi koji žele da uživaju u prirodi. S jedne strane jezera je plaža, a s druge šuma. U tom delu gde je šuma dubina jezera je oko sedam i po metara, što je idealno za pecaroše. U jezeru ima deverike, bele ribe, smuđa, soma, šarančića... Tu su nekada bila

Beograd

29.04.2022 u 12:54

Počelo vreme „maca”

Od sada pa skoro celo leto susretaćemo se sa „belim pahuljama”. Nije reč o pravom snegu već o „macama” sa topola. Mnogi misle da je glavno vreme njihovog „leta” od kraja aprila do polovine maja, ali „mace” se pojavljuju i kasnije, što ne čudi jer ima oko 110 vrsta topola. Kako kojoj od ženskih topola puca plod, tako se oslobađaju „mace”, koje štite omotač i kreće njihova „igra”. Ima ih posvuda, ulaze u oči, nos, izazivaju kijanje... jesu „dosadne” ali one same nisu alergen. – Tačno je da „mace” iritiraju sluzokožu nosa, ali ne dolazi do hemijske reakcije u nosu niti u bronhijama, tako da se može reći da za razliku od polena topola, one nisu alergen. Ali, najnovija istraživanja pokazuju da za „mace” može da se zakači polen drugih biljaka i tako dodatno pospeši reakcije kod alergičnih osoba. U

Beograd

28.04.2022 u 11:42

Čišćenje izgorelih stanova na Karaburmi

Prošlo je više od dve nedelje od kada su u požaru u zgradi u Ulici Husinskih rudara 24 na Karaburmi u potpunosti izgorela četiri stana, a stanari bukvalno ostali bez krova nad glavom. Od tada vlasnici stanova žive kod rodbine i prijatelja. Zahvaljujući dobrim ljudima tek ovih dana su dobili takozvani tunel kako bi mogli da kroz njega izbacuju šut i izgorele ostatke nekadašnjih domova. Danas će se oni, ali i svi koji žele da pomognu, prihvatiti lopate i krenuti u čišćenje poslednjeg sprata. Zbog toga je svaka pomoć dobrodošla. Nadamo se da još ima ljudskosti i da ima onih koji u tuđoj nesreći ne vide način da zarade. A proteklih dana bilo je i takvih. Jedan od preduzimača je stanarima, ljudima kojima je vatra progutala sve, predložio da dođe sa svojim radnicima i očisti stanove za „samo” 6.000

Beograd

27.04.2022 u 15:10

Povećan broj pacijenata sa ubodima krpelja

Broj onih koji se ovih dana javljaju u zdravstvene ustanove se povećao, ali nije reč samo o respiratornim infekcijama i stomačnim virusima, već o vađenju krpelja. Nadležni jesu apelovali pre praznika na poseban oprez prilikom boravka u prirodi, da se koriste sredstva za odbijanje tih paukolikih životinja, da se vodi računa o odevanju i da se obavezno po povratku kući detaljno pregleda telo, posebno meki delovi glave, iza ušiju, pazuha, prepone... ali desilo se da ove krvopije nađu put do žrtve i prikače se. Kako krpelj može da prenese zarazu važno je ne vaditi ga u kućnim uslovima, već što pre otići do prve zdravstvene ustanove da se on stručno „na suvo” ukloni. Mnogi krpelja pre uklanjanja natapaju alkoholom, uljem, lakom za nokte, benzinom, ali to je potpuno pogrešno. Jer, upravo pod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević