Ponedeljak, 08.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Katarina Ivanović

Zdravlje

11.08.2020 u 13:01

I blagi oblici koronavirusa mogu biti teški za lečenje

Kovid-19 po pravilu je najopasniji za stare ljude i hronične bolesnike, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da više od 80 odsto slučajeva zaraze prolazi za blagim ili bez ikakvih simptoma. Ali dok se pandemija i dalje širi ne pokazujući, bar globalno, znake posustajanja, a virolozi pokušavaju da razumeju biomehaniku koronavirusa SARS-KoV-2, jedna stvar postaje sve jasnija: čak i takozvani blagi slučajevi mogu biti znatno komplikovaniji, opasniji i teži za lečenje nego što mnogi misle, piše kolumnista Gardijana Adrien Matei. Naime, kada se posmatraju slučajevi onih koji obole od kovida-19, obično ih dele na dve kategorije – one koji završe na intenzivnoj nezi i/ili respiratoru i na one koji prebole zarazu bez težih posledica, a radi se uglavnom o mlađim i prethodno zdravim

Zdravlje

31.07.2020 u 13:28

Koje maske najbolje štite od koronavirusa

Otkako je dosta zemalja, među kojima je i Srbija, uvelo obavezno nošenje zaštitnih maski kako bi se smanjila mogućnost prenošenja koronavirusa građani su postavljali pitanje koje maske su najefikasnije. Novinari Gardijana, u saradnji sa stručnjacima, odgovorili su na najčešća pitanja njihovih čitalaca. Da li je važno kakvu masku nosimo? Da, jer različite vrste maski nude različite nivoe zaštite. Maske N95 nude najviši stepen zaštite od kovida-19, a zatim slede hirurške maske. Međutim, N95 maske su skupe, nema ih mnogo u ponudi, doprinose uvećanju otpada na deponijama i neugodno ih je nositi tokom dužeg perioda. Čak i zemlje koje su od građana zahtevale obavezno nošenje maski saglasne su da ove maske treba da budu rezervisane za zdravstvene radnike ili osobe koje spadaju u rizične

Zdravlje

21.07.2020 u 20:48

Može li koronavirus opstati na kosi, odeći ili cipelama

Pojavom koronavirusa dosta ljudi se zabrinulo da bi kapljice virusa mogle da se zadrže na odeći, kosi, obući ili pošti. Članak objavljen u Njujork tajmsu pokazuje da je na osnovu aerodinamike i načina na koji deluju respiratorni virusi malo verovatno da možemo da se zarazimo na ovaj način, a kao glavni način zaštite se preporučuje često pranje i dezinfekcija ruku, kao i održavanje socijalne distance. Stručnjaci su odgovorili na nekoliko najčešćih pitanja o koronavirusu. Da li moram da se presvučem ili istuširam nakon kupovine namirnica? Stručnjaci su saglasni da treba da operete ruke, ali nije potrebno da se opterećujete odećom ili telom. Tačno je da zaražene osobe prilikom kijanja ili kašljanja mogu da ispuste virusne kapljice, ali većina njih će pasti na zemlju. Studije pokazuju da bi neke

Zdravlje

14.07.2020 u 15:19

Da li se koronavirus prenosi vazduhom i kako ostati bezbedan

Neki naučnici upozoravaju da postoji sve više dokaza o prenošenju koronavirusa vazduhom. Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prenošenje vaduhom uključuje sitne kapljice koje sadrže virus – drugim rečima aerosoli – koje se zadržavaju neko vreme i prenose vazdušnim putem na udaljenosti većoj od jednog metra. Ove kapljice, prečnika manjeg od pet mikrona, sadrže manje virusa od velikih respiratornih kapljica, ali za razliku od njih ne padaju brzo na zemlju. Dejvid Hejman, profesor epidemiologije zaraznih bolesti sa Londonske škole higijene i tropske medicine i član SZO, rekao je da se koronavirus može preneti izlaganjem velikim kapljicama, ali da iako se bolest može širiti aerosolima malo je dokaza da one mogu da putuju daleko. „Postoji malo dokaza da se aerosoli stvorene razgovorom, kašljem

Svet

14.07.2020 u 13:56

Kako će zbog koronavirusa u budućnosti izgledati aerodromi

Zbog pandemije koronavirusa koja ne posustaje aerodromi širom sveta razmišljaju o promeni poslovanja koja će pružiti putnicima osećaj sigurnosti i zaštite od bolesti. Zbog smanjenog broja putnika troškovi se smanjuju u svim segmentima osim u tome. „U budućnosti ćemo se sve više oslanjati na samoposluživanje”, kaže upravnik aerodroma u Dalasu Šon Donahju za Rojters. Aerodrom u saradnji sa avio kompanijom Amerikan Erlajns, čije sedište se nalazi u Fort Vortu u Teksasu, blizu aerodroma u Dalasu, testira samouslužnu predaju prtljaga i nove tehnologije u toaletima koje isključuju fizički dodir sa uređajima, od posude sa sapunom, preko slavina, do vodokotlića i držača za ubruse. Senzori na tim uređajima javljaće zaposlenima kada ih treba napuniti. „Najviše prigovora putnika dobijamo zbog

Zdravlje

09.07.2020 u 14:57

Gde treba nositi masku i koliko dugo, ko je izuzet i ostala najčešća pitanja

Nošenje maske je samo jedna od mera, zajedno sa pranjem ruku i socijalnom distancom, u pokušaju obuzdavanja pandemije koronavirusa, a posebno je korisna u sprečavanju širenja zaraze, jer postoji dosta osoba koje su se nehotice zarazile, ali nemaju nikakve simptome i ne znaju da su bolesne. Dakle, maska je sredstvo pomoću kojeg se sprečava da osobe koje su zaražene kovidom-19 prenose virus drugim ljudima jer ona ne štiti osobu koja je nosi već smanjuje rizik da se druge osobe zaraze. Martin MekKi, profesor Evropskog javnog zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu i drugi stručnjaci odgovorili su za Gardijan na najčešća pitanja o zaštitnim maskama. Gde treba nositi masku? Masku treba nositi u zatvorenom prostoru. Rizik od prenošenja virusa napolju je nizak, dok je velik u

Zdravlje

07.07.2020 u 12:44

Kolektivni imunitet moguć jedino uz veliki broj mrtvih

Obimno špansko istraživanje o koronavirusu pokazalo je da je samo 5 odsto populacije te zemlje razvilo antitela na kovid-19, što dodatno potvrđuje prethodne dokaze da je gotovo nemoguće ostvariti kolektivni imunitet bez velikog broja žrtava. Prema nalazima ove studije, 95 odsto stanovnika Španije i dalje je podložno obolevanju od koronavirusa, što je daleko od postizanja takozvanog „imuniteta krda”. Kolektivni imunitet nastaje kada se dovoljno veliki deo populacije zarazi virusom ili bakterijama i stekne imunitet ili ako se razvije efikasna vakcina koja sprečava dalju cirkulaciju zaraze. Iz Evropskog centra za kontrolu bolesti saopštili su da se radi o jednom od najvećih evropskih seroloških istraživanja o kovidu-19. Studija je sprovedena kod 61.000 ispitanika. Slična istraživanja

Svet

02.04.2020 u 14:16

Britiš Ameriken Tobako pravi vakcinu protiv koronavirusa iz lista duvana

Proizvođač cigareta „kamel”, „laki strajk” i „pal mal” testira novi proizvod – vakcinu protiv koronavirusa. Kompanija Britiš Ameriken Tobako (BAT) je saopštila da njeno biotehnološko odeljenje Kentaki Bio Procesing (KBP) radi na izradi potencijalne vakcine za lečenje koronavirusa koristeći proteine izdvojene iz listova duvana. Razvoj vakcije obično traje godinama, ali se naučnici i vladini organi nadaju da bi mogli da ubrzaju proces kako bi se sprečilo ponovno oživljavanje virusa. U toku je njeno testiranje, a ukoliko rezultati budu dobri kompanija veruje da bi uz pomoć partnerskih kompanija i vladinih agencija mogla da proizvede između jednog i tri miliona vakcina nedeljno počevši od juna. Napominje se da će kompletan projekat razvoja vakcine biti neprofitnog karaktera, piše

Svet

01.04.2020 u 15:21

Zbog čega u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne

Od kada je počela pandemija koronavirusa neka mesta su uvela obavezno nošenje maski za sve građane, a svako ko je uhvaćen bez nje rizikovao je da postane društveno izopšten. Sa druge strane u nekim delovima sveta i dalje je prihvatljivo da šetate ulicama nepokrivenog lica. To što neke zemlje uvode nošenje maski, a druge ne, nije samo pitanje naredbe vlade ili zdravstvenih saveta već se radi i o kulturi i istoriji. Od početka epidemije zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije je bio jasan. Samo dva tipa ljudi treba da nose maske: oni koji su bolesni i imaju simptome i oni koji se brinu o ljudima za koje se sumnja da imaju koronavirus. Niko drugi ne mora da nosi maske, a za to postoji nekoliko razloga. Jedan je taj što se maska ne doživljava kao pouzdana zaštita s obzirom da

Magazin

11.09.2019 u 11:42

Umesto fudbalera stadion ugostio drveće

Austrijski fudbalski stadion pretvoren je u autentičnu centralnoevropsku šumu, a umetnik Klaus Litman se ovom izložbom bori protiv klimatskih promena i seče šuma. Tri stotine stabala drveća biće na travi narednih sedam nedelja u nadi da će privući i neke divlje životinje, a Litmanu je inspiracija bila distopijska slika sveta na kojoj prirodu možete gledati samo u ograđenom prostoru, kao životinje u zoološkom vrtu. Litman je na taj crtež, koji je nazvan „Beskrajna privlačnost prorode”, a koji je nacrtao Maks Pejntner, našao 1970. godine. „Smatrao sam da je ideja koja stoji iza ovog rada jednostavno fascinantna”, rekao je Litman za Bi-Bi-Si. Maks Pejntner i Klaus Litman Kaže da je želeo da kupi crtež, ali da je on već bio u rukama američkog kolekcionara. „Tada sam

Prethodna Sledeća

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Početna / Katarina Ivanović

08.06.2026 u 22:46

Raguš: Sve više pričamo o uslovljavanjima integracija, za Srbiju postoje posebni uslovi

08.06.2026 u 22:33

Italijansko Tužilaštvo istražuje izraelskog ministra Ben-Gvira

08.06.2026 u 22:30

Zaharova: Rusija podržava direktne pregovore između Palestinaca i Izraelaca

08.06.2026 u 22:26

Ozbiljan signal za uzbunu: sve britanske podmornice van stroja

08.06.2026 u 22:19

Zelenski razgovarao sa Vitkofom i Kušnerom

08.06.2026 u 22:17

Merkelova otvara stare rane