Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Beograd

17.10.2019 u 23:03

Festival srpskog filma fantastike

Ogrnuto crvenim plaštom, mračnog, „smrtno ozbiljnog” lica, stvorenje s „onog sveta” prikradalo se prolaznicima na platou ispred Studentskog kulturnog centra. Neke je čak i „zagrlilo” oštrom kosom oko vrata. Pažnju je privlačila i njegova družina koja je nosila baklje i bljuvala vatru, baškarila se u raskošnim kostimima sa vencima cveća u kosi. Oni su za publiku priredili performans i pokretima bez reči pozivali je da zauzme mesta u Velikoj sali ovog kulturnog zdanja, gde je svečano otvoren Festival srpskog filma fantastike, koji će trajati do nedelje. – Nekome je broj trinaest nesrećan, drugima baksuzan, dok ima nekih koji ga preskaču i ne izgovaraju, ali nama je drag jer se po trinaesti put održava ova smotra – poručili su domaćini festivala. Ova manifestacija osnovana je 2006.

Beograd

16.10.2019 u 10:38

Počeo „Grin fest”

Međunarodni festival zelene kulture „Grin fest”, deseti po redu, počeo je u Domu omladine. Tim povodom prikazan je film „Veliki zeleni zid”, koji je imao svetsku premijeru na nedavno završenom Venecijanskom filmskom festivalu. U fokusu je akcija 11 afričkih nacija da zasade pojas od 8.000 kilometara vegetacije u Sahelu, oblasti ispod pustinje Sahara. Na početku smotre dodeljene su i nagrade pobednicima foto-konkursa „Priroda u pozitivu” koju zajedno organizuju Delegacija EU i časopis „National Geographic Srbija”. Manifestacija koja će trajati do petka održava se pod sloganom „Promeni igru! Budućnost je na Zemlji!”. Publika će biti u prilici da na velikom platnu vidi ostvarenja nagrađena na najprestižnijim festivalima, ali i 44 filma u kategoriji kratkog i

Beograd

15.10.2019 u 09:39

Vremeplov kroz istoriju jugoslovenske kinematografije

Vremeplov posvećen glumačkim legendama jugoslovenske kinematografije oživeo je na Trgu Slavija. Na prohujalo vreme u kome su živeli i stvarali veliki glumci podsetili su se stariji sugrađani, a ovo je prilika da o velikanima koji su ostavili neizbrisiv trag u filmskoj industriji saznaju i novi naraštaji. Oni su mogli da se slikaju pored velike zvezde i da na trenutak osete slavu. Na platou je postavljen i autobus brendiran licima naše kinematografije, kao i zid replika, na kojem će prolaznici pisati svoje komentare ili rečenice po kojima pamte glumce. (Foto: N. Negovanović) Specijalno za ovu priliku uređen je i Trg ljubavi Milene i Dragana, a osmišljena je i postavka koja asocira na ovaj glumački par (Dragana Nikolića i Milenu Dravić). Vlasta Velisavljević, velika

Kultura

12.10.2019 u 11:17

„Ultramarin” – lepota beskrajnog i nedokučivog

„U nebo dižemo pogled kad tražimo sećanja i odgovore”, podseća na ovu uobičajenu ljudsku naviku Maja Živanović, likovni kritičar i novinar, ocenjujući postavku „Ultramarin” umetnice Mine Glogovac. Radovi ove autorke „obukli” su galeriju „Singidunum” u plavu boju. Na delima velikog formata gospodare neistražena plava prostranstva. „Sa svim izazovima i emocijama koje nose, u traganju za suštinom, smirenošću i ljudskošću, Mina uvodi posmatrača u dominantne svetove marinsko plavog kolorita, a nebo je nosilac kompozicija”, zapaža Živanovićeva. Prema njenoj tvrdnji, lepota beskrajnog i nedokučivog, zarobljena svetlost i specifično prikazivanje neuhvatljivih oblaka na ovoj naizgled realističnoj postavci deo je intimnog sveta umetnice. Mina Glogovac diplomirala je i magistrirala na Fakultetu

Beograd

11.10.2019 u 18:53

„Rastuće Sunce” – raskrinkavanje sreće

Sreća kojoj čovek neprestano teži inspiriše umetnicu Gordanu Tomić. Iako mnogima ona često izmiče ili kratko traje, a neki čak ne umeju da je prepoznaju, Tomićeva sa srećom ume da stoji na istoj stazi, da joj se raduje i da je daruje drugim ljudima. Radost se preliva na njenim slikarskim platnima, a posmatrač je prepoznaje po bojama. Priču o sreći pod nazivom „Rastuće Sunce” Gordana je smestila u novu, desetu po redu, samostalnu izložbu slika, koja je predstavljena u galeriji „Kanvas” u Kosovskoj ulici. Autorka tumači sreću kao apstraktno osećanje i paralelu nalazi sa pesmom Džona Dana iz 17. veka, čiji originalni naziv je „The Sun Rising”. – Pitanje sreće je večna tema i nikad banalan motiv. Ovom postavkom raskrinkavam sreću, nalazim da ona traje samo tren proživljavanja i našeg susreta sa

Beograd

10.10.2019 u 10:00

Ko se boji Virdžinije Vulf

Scena „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta od sinoć nosi naziv scena „Olivera i Rade Marković”. Na svečanosti priređenoj u ovoj teatarskoj kući na Crvenom krstu zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je Tanjugu da su Olivera i Rade Marković glumački par koji je živeo zajedno i zajedno stvarao u BDP-u i da je zato preimenovanje scene potpuno prirodno. Mala scena se zove „Pepi Laković”, podsetio je Vesić i dodao da je BDP za 73 godine ostavio dubok trag kada je u pitanju kulturna i društvena scena Beograda. Ovde su, kako je istakao, počeli Zoran Radmilović i Ljuba Tadić. Vesić je najavio da je za narednu godinu planirano uređenje trga ispred pozorišta koji će dobiti ime Pozorišni trg i na njemu će biti napravljena jedna mala kamerna scena na otvorenom. – Tako će ovo

Beograd

08.10.2019 u 22:33

Tri i po decenije Zvezdara teatra

Pozorište ima poseban miris, koji na decentan način zavodi gledaoca, prevodeći ga iz realnog sveta u svet iluzija. Ako se ta intimnost i čarolija prostora i mirisa zanemare kada se gradi pozorište, kasnije to glumci s velikom mukom moraju da stvore i da ono što je prirodno kad uđete u neku kuću, pa osetite toplotu, tu toplotu moraju da igraju, da je svojom energijom dodatno stvore”, objasnio je Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra, govoreći povodom obeležavanja 35 godina ove kulturne ustanove, koja je osnovana 8. oktobra 1984. Tada je izvedena prva pozorišna predstava. Sve je počelo komadom „Mrešćenje šarana” po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Dejana Mijača. U rođendanskom obraćanju zvanicama Kovačević je podsetio da je do sada odigrano gotovo stotinu premijera, a bilo

Beograd

28.09.2019 u 10:34

Istraživačke avanture u Evropskoj noći istraživača

Krovovi zgrada mogu da postanu zeleni vrtovi. Na njima će živeti biljke koje se samoodržavaju. Jedna od njihovih uloga biće da pročišćavaju zagađeni gradski vazduh – ove vesti privukle su pažnju mališana okupljenih u Francuskom institutu i ispred ovog zdanja u Knez Mihailovoj ulici. Studentkinja pejzažne arhitekture Anđela Bojanić, i njene kolege sa Šumarskog fakulteta deci su pojašnjavali značaj ekosistem i na koji način se čuva priroda. Ovo je bio jedan u nizu zanimljivih programa koji je priređen na manifestaciji „Evropska noć istraživača” koja se održava 10. put. Naučne ustanove otvorile su širom svoja vrata. Radoznali posetioci zavirili su i u laboratorije, pa se potvrdilo da su istraživanja deo svakodnevice. Najmlađi radoznalci upustili su se u „Lov na blago” koji je bio sačinjen od niza

Beograd

21.09.2019 u 16:43

Nova sezona Beogradske filharmonije u čast Betovenu

Beogradska filharmonija počela je svoju novu sezonu koncertom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Program je nosio naziv „#zapratibetovena” i izveden je pod upravom šefa – dirigenta Gabrijela Felca. Sa orkestrom je nastupio jedan od najtraženijih pijanista sveta, Žan-Eflam Bavuze, a na programu su bila dela Betovena, Mokranjca i Malera. Prva na repertoaru našla se „Lirska poema” Vasilija Mokranjca, na koga je u velikoj meri uticalo Betovenovo stvaralaštvo. Na scenu je zatim izašao nagrađivani francuski pijanista Bavuze, koji uživa u plodnoj međunarodnoj karijeri snimanja i koncertnog izvođenja. On je svirao Betovenov Klavirski koncert br. 1. Prvi nastup u filharmonijskoj sezoni zaokružio je još jedan Betovenov veliki poštovalac, Gustav Maler, i njegov simfonijski prvenac,

Beograd

21.09.2019 u 16:29

Etnografski muzej obeležio 118. rođendan

Etnografski muzej obeležio je 118 godina samostalnog rada. Rođendanska svečanost priređena je u ovom zdanju gde je dodeljena tradicionalna nagrada za životno delo „Borivoje Drobnjaković”. Priznanje je dodeljeno posthumno – Živki Romelić i Gordani Živković, za ukupan izuzetan doprinos u oblasti etnološke muzeologije. O ostvarenim programima i budućim planovima ove kulturne ustanove govorila je direktorka Tijana Čolak Antić. (Foto Anđelko Vasiljević) Povodom Dana muzeja, priređena je i studijska izložba „A od roditelja... miraz – posebna ženska imovina između tradicije i savremenosti” čiji je autor Vesna Dušković, muzejski savetnik. Miraz je reč arapskog porekla. Njeno prvobitno značenje je nasledstvo, baština, očevina. Institucija miraza datira još iz vremena stare Grčke i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Kurteš