Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Beograd

11.07.2021 u 08:32

Po šeširima se poznaje Skadarlija

Početak smotre poezije, umetnosti i muzike, pod imenom „Skadarlijska promenada”, bio je u znaku – šešira. Nosili su ih svi organizatori i učesnici programa, a pažnju posetilaca plenili su i šeširi izloženi u vitrinama, iz kolekcije Muzeja grada. Direktorka ove ustanove, Jelena Medaković, govorila o značaju koji je šešir u prošlosti imao, kao i o tome da je postojao „protokol” u kojim se prigodama kakav šešir nosi. Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, podsetio je da je šešir bio obeležje Skadarlije u prohujalim vremenima, a glumica Vjera Mujović, predsednica Udruženja ljubitelja Skadarlije, podsetila je goste „promenade” na velikane glumišta i druge značajne ličnosti kojima je najpoznatija boemska ulica u prestonici bila i mesto za razbribrigu i neiscrpni izvor

Beograd

11.07.2021 u 08:28

Svetlucavi spoj nauke i umetnosti

Povodom Dana nauke i obeležavanja godišnjice rođenja Nikole Tesle, ispred Muzeja Jugoslavije održana je revija modela dizajnerke Dejane Milosavljević, inspirisana patentima našeg slavnog naučnika i pronalazača. Svaka od 12 haljina koje su pistom pronele manekenke, nadahnuta je ponekom pričom iz Teslinog profesionalnog ili privatnog života, koje je publici kazivao glumac Nebojša Milovanović, voditelj programa. Kreatora napominje da je ideje crpela iz eksponata u Muzeju Nikole Tesle. Čitav kreativni projekat, iza koga stoji Institut „Nikola Tesla”, trajao je godinu i po dana, dok je za izradu haljina bilo potrebno sedam meseci. – Zadatak je bio izazovan, jer sam s tekstilom kombinovala bakarnu i čeličnu žicu, šrafove, plastiku i mnoge druge materijale. Tako su nastale

Beograd

09.07.2021 u 08:21

„Gospodin Foka” na Kalemegdanu

Studenti četvrte godine Fakulteta dramskih i filmskih umetnosti iz Bijeljine, smer gluma, Univerziteta „Sinergija”, gostovali su na Belefu. Na njihovom repertoaru bila je diplomska predstava „Gospodin Foka” koju su izveli na Maloj sceni na Kalemegdanu, kod Galerije Prirodnjačkog muzeja. Publika je videla autorski rad Nikoline Jovanović i Stefana Jugovića. Oni u ovom pedesetominutnom komadu tumače samicu i samca, a sa njima igra i Jovana Pantić, kojoj je poverena uloga gazdarice. Mladi umetnici poručuju da je u ovoj priči o samačkom životu dvoje ljudi pažnja usmerena na susret koji pomera lične granice i menja strogo ustaljena pravila. To je susret koji otvara i zatvara vrata samoće i pušta senke koje se kriju sa obe strane. Autor dramskog teksta je Gordan Mihić.

Kultura

08.07.2021 u 23:57

Ispovest žena o muškarcima

Komšinice, majke, ćerke, drugarice... ispovedaju se jedna drugoj o muškarcima, onima sa kojima dele život. On je u patrijarhalnom društvu uvek na pijedestalu, a one u senci ostvaruju svoje ciljeve, ne ugrožavajući mušku poziciju moći. O tome govori predstava „Moj muž” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Muškarac ovde nije na sceni, ali je u središtu pažnje, kao glavni akter. Kako to izgleda, publici su verno prenele glumice Jovana Belović i Sanja Marković u okviru Belefovog programa na platou kod spomenika „Pobedniku” na Kalemegdanu. Režiju je uradila Jovana Tomić prema zbirci priča koju je napisala Rumena Bužarovska. Ova makedonska spisateljica kreira portrete različitih žena, a tačka njihovog spajanja je okolnost da su muževi u fokusu njihovog života. Dramatizacija je podrazumevala

Kultura

07.07.2021 u 08:26

Magnovenje na slikama i crtežima

Izložba slika i crteža „Magnovenje” umetnice Jasne Konstantin otvorena je u Udruženju slikara i ljubitelja slikarstva „Kornjača” u Carigradskoj ulici. Apstraktni pejzaž ove autorke predstavlja proces istraživanja unutrašnjeg prostora koji pamti, skladišti, obrađuje i iznova kalemi gradeći nova iskustva. Ona kaže da na taj način prikazuje kako spoljašnjost i unutrašnjost čoveka neprekidno komuniciraju. Neki delovi našeg bića ostaće, kako objašnjava Jasna, zauvek u dubokim slojevima nesvesti, a neki će se naći u slojevima ličnog podsvesnog. Postavka u Udruženju „Kornjača Za autorku i njen rad najvažniji deo predstavlja tanani, granični deo u kome se odigrava proces stvaralaštva, a to je nivo asocijacije. On dopušta da se maglovite i još nedefinisane forme, koje su tu na

Kultura

06.07.2021 u 23:53

„Služavka gospodarica” na Belefu

Služavka Serpina koristi se različitim igrama i spletkama da osvoji srce svog bogatog gazde Uberta. Priča koja na komičan način ismeva anomalije u društvu, i to one koje su vekovima iste jer se ne biraju sredstva da se dođe do novca i moći, smeštena je u operu „Služavka gospodarica” Đovanija Pergolezija, italijanskog kompozitora. Komad su u okviru Belefa izveli članovi Operskog studija Fakulteta muzičke umetnosti pod dirigentskom upravom Dragane Radaković, na sceni iza Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Reditelj je Vladan Đurković. Kako je ranije, u pripremi ovog dela, rekao, trudio se da oku današnje publike približi priču i postavi je tako da ona poveruje da je to događaj koji se dešava u našem vremenu i prostoru, što predstavlja draž rada u operi. A postiže se

Kultura

21.06.2021 u 12:26

„Ptica je pevala” – pesma koju je Rus posvetio Srbiji

Vadim Stepancov, ruski pesnik i vođa kultne rok grupe „Bahit kompot”, numeru „Ptica je pevala” na albumu „Aljošenka živa”, objavljenom 14. maja, posvetio je našem narodu. To je bio povod da pozdravi čitaoce „Politike” i najavi gostovanje u Srbiji. – Video-klip za pesmu snimiću kod vas. Hoću da to bude bogata svadba, sa puno tambura i belih konja, da gori čergarska vatra i da se vide oblaci u ravnici bez kraja – sa žarom planira Stepancov. Ideju će ostvariti čim se završi pandemija virusa korona. – Želja mi je da posetim gradove i neka sela, pa da to smestim u filmsku priču za rusku televiziju – kaže umetnik. On i njegova trupa ne miruju. Iznajmili su autobus i sa publikom proteklih meseci obilazili gradove severoistočno od Moskve, u takozvanom „Zlatnom prstenu”. Napravili su

Beograd

12.06.2021 u 08:55

Džez na Cvetnom trgu

Cvetni trg bio je džez pozornica. U ovoj takozvanoj gradskoj oazi priređen je koncert pod nazivom „Džez fluid” namenjen svim generacijama. Nastupili su studenti Fakulteta muzičkih umetnosti Lilien Ožvar i Bojan Božanović, vokali, Nemanja Banović, truba, Petar Pitarević, klavir, Vukan Potežica, kontrabas, Petar Janković, alt saksofon, Kosta Jovanović, gitara, Miroslav Šarbanović, kontrabas i Marko Remenjak, bubnjevi. Na njihovom repertoaru bili su poznati džez standardi u originalnim aranžmanima. Ovaj program deo je gradskog projekta „Urbanizacija kroz kulturu” koji se ostvaruje u saradnji sa Centrom beogradskih festivala (CEBEF). Oni već dve godine nove javne prostore obogaćuju kulturnim sadržajima.

Kultura

06.06.2021 u 09:41

Slike zastrašujuće lepote

Slike Miodraga Dade Đurića (1933 – 2010) iz zbirke Novice Jovovića, predstavljene su u galeriji „Kombank dvorane”. Igor Stanković, direktor ovog zdanja, poručio je da je velika čast da objekat koji je već 60 godina hram kulture, bude domaćin ove izložbe. Inače, ideja o organizovanju ove izložbe potekla je od nedavno preminulog slikara Miloša Šobajića. Postavku čine dela velikog formata, a publika je prvi put bila u prilici da pogleda Đurićev likovni rad iz 1961. godine, (bez naziva) koji je pre mesec dana kupljen na aukciji u Parizu. Glumica Vjera Mujović je na početku pročitala deo recenzije Branka Kukića, koja je objavljena u katalogu izložbe. Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti istakao je da Dadove slike u sebi sadrže ono što zastrašuje, a to je prognoza budućnosti u kojoj se

Kultura

06.06.2021 u 09:35

Simfonija u čast gitare

Međunarodni 22. „Gitar art festival”, pod sloganom „Digital Revolution”, svečano je završen u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Za ovu priliku čuveni nemački kompozitor i gitarista Hoakin Klerč, predstavio je „Recuerdos de Belgrado” (Uspomene iz Beograda). Ovaj koncert za gitaru i simfonijski orkestar izveden je premijerno i posvećen je našem „Gitar art festivalu”. Nastupio je Simfonijski orkestar RTS-a pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, koji je tradicionalni deo ove festivalske produkcije. Solisti su bili Marko Tamajo iz Austrije, David Martines i Rafael Agire iz Španije. Kompozitor Klerč kaže da je želeo da oživi balkanske teme, prema kojima oseća veliko divljenje. Koristio je četiri poznate melodije koje se prožimaju sa njegovim muzičkim svetom. –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Kurteš