Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

14.07.2018 u 10:23

Pevanjem čuvaju srpski jezik

Da ni udaljenost od više hiljada kilometara nije prepreka da se uspešno neguje i čuva srpsko narodno stvaralaštvo pokazala je muška i ženska pevačka grupa „Oplenac” iz Adelejda u Australiji. Ova grupa, koja neguje srpsko tradicionalno pevanje, u Etnografskom muzeju priredila je koncert na kome je izvela numere sa područja koje danas naseljavaju ili su nekada naseljavali Srbi. Na koncertu, na kome je kao gost nastupio i hor Kulturno-umetničkog društva „Batajnica”, u krcatom muzeju iz moćnih grla horista „Oplenca” razleteli su se zvuci narodnog stvaralaštva iz Šumadije, istočne Srbije, Niša, Užica, Like, zapadne Bosne, Slavonije, Srema… Uživalo se u pesmama kao što su „Sedi Rada na obali Drine”, „Zeleni se livada i trava”, „Za te tvoje crne oči”, „Sinoć mi je dolazio Đorđe”, „Oj, da mi je

Kultura

14.07.2018 u 10:20

Od Bajage do pesama sa Kosmeta

Fin džez klub u Nju Orleansu. Gosti opušteno sede, ćaskaju i pijuckaju piće, dok sa scene, između kolutova dima, dopiru melanholični i zavodljivi zvuci džeza pomešani sa još nekoliko muzičkih stilova. Deo atmosfere koji se može osetiti u postojbini džeza prohujao je nakratko i oazom u centru naše prestonice, u ušuškanoj bašti SKC-a, odakle su se ka Slaviji i Terazijama razlivali zvuci gitare, saksofona, bubnjeva... U prostoru skrivenom od vreve ulica Kralja Milana i Resavske, u okviru „Belefa” nastupila je Lena Kovačević, jedan od talentovanijih vokala i kompozitora mlađe generacije. U muzičkom koferu koji je pred publikom Lena otvorila sa svojim kolegama na sceni bilo je džez stvarčica, ali i pop i tradicionalnih detalja, mešavine stilova koja se možda najbolje može osetiti u

Beograd

14.07.2018 u 10:17

Početak radova u Radničkoj iznenadio Čukaričane

Neumorno su juče ujutru zvonili telefoni i stizale poruke zbunjenih Beograđana – šta se dešava u Radničkoj ulici, zašto vozila mile gotovo pola kilometra? Nervoza, negodovanje i psovanje nisu izostali jer su mnogi vozači i putnici shvatili da u hodu moraju da menjaju planove zbog nepredviđenog kašnjenja. – Odmah na ulasku sa Čukaričke padine iznenadilo me je to što je stao autobus 511 u kome sam bila, a ispred njega kolone automobila. Prvo sam pomislila da je došlo do saobraćajne nezgode, a onda mi je prošlo kroz glavu da sam negde prethodnih dana pročitala da će se uz Svetogorsku sređivati i Radnička. Ali, nisam shvatila da će početi baš u petak – požalila se sugrađanka Bosa Vasović ističući da su deonicu, na kojoj su bili majstori, vozila umesto za uobičajena dva, juče ujutru

Beograd

09.07.2018 u 23:54

Majstori u Svetogorskoj i Balkanskoj

Vozači, putnici i pešaci će u narednim nedeljama u centru grada morati da vežbaju strpljenje. Ustaljene navike, kada je reč o krstarenju gradskim ulicama, na neko vreme će biti poremećene. Danas kreće obnova Svetogorske i Balkanske ulice zbog kojih će, kao i uvek kada se izvode takvi radovi, biti uvedene višenedeljne saobraćajne izmene i izmene u javnom prevozu. Ovo se više odnosi na Svetogorsku gde će se raditi od Kondine do Takovske. Njena obnova trebalo bi da traje kraće od sređivanja Balkanske, ali izmene će zato biti znatno veće. Biće ukinute trolejbuse veze 28, 40 i 41, a kao nadoknada biće uveden autobus 40A na relaciji Zvezdara – Banjica 2 koji će ići trasom trolejbusa 40.

Beograd

07.07.2018 u 22:07

Novi Beogradski čvor nije samo „Prokop”

Saobraćajni događaj koji je obeležio jun i početak jula u glavnom gradu bilo je gašenje Železničke stanice „Beograd” i prebacivanje putničkog saobraćaja u „Beograd centar” i „Topčider”. Zatvaranje Glavne izazvalo je oprečne komentare među korisnicima železnice, stručnjacima i građanima. Dok je oponentima zatvaranja trn u oku „Beograd na vodi”, koji je jedan od najbitnijih razloga za njeno katančenje, za one koji podržavaju gašenje Glavne osnovni kontraargument je to što grad mora da se razvija. I jednima i drugima dodirna tačka su planovi iz sedamdesetih godina 20. veka koji se tiču modernog Beogradskog železničkog čvora. Ali, te planove oponenti i podržavaoci gašenja Glavne različito čitaju. Prvi navode da plan vlasti iz doba Branka Pešića nije bio da stanicu gasi nego da se samo pruge presele

Beograd

04.07.2018 u 14:26

Pruga u istoriju, opasne materije kroz tunele

Promene u krvotoku Beogradskog železničkog čvora nisu se okončale gašenjem Glavne železničke stanice i selidbom putničkog saobraćaja na „Prokop”. Od 1. jula obustavljen je železnički saobraćaj na pruzi Beograd Glavna – Pančevački most. U istoriju tako odlazi i pruga oko Kalemegdana kojom su se prevozile opasne materije. Kako je nedavno za naš list istakao gradski urbanista Milutin Folić, urađene su i studije i utvrđeno je da vozovi koji su išli oko Kalemegdana ubuduće mogu da koriste tunele u Beogradu i to noću kada ne saobraća „BG voz”. Kompletno rešenje problema prevoza opasnih materija, kako je juče istakla ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, biće utvrđeno za nekoliko meseci.

Ekonomija

02.07.2018 u 23:31

U priči o modernizaciji Srbije najvažniji – ljudi

Tek što je otišla u penziju, Glavna železnička stanica opet je otvorila vrata. Nisu se nadležni preko noći predomislili i odustali od njenog zatvaranja, već je na stanici koja će ubuduće biti muzej otvorena multimedijalna izložba „Nastavljamo da pravimo dobre vesti” Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, povodom godinu dana rada vlade i ovog resora. Hol u kome su se donedavno tiskali putnici pretvoren je u promotivni prostor gde su preduzeća koja su pod kapom ministarstva posetioce upoznavala sa svim onim što rade i grade. Na donedavnom drugom koloseku izložen je Titov „Plavi voz”. Na ostalim kolosecima, njegovi naslednici – današnji savremeni vozovi. Perone ugašene stanice zauzela je mehanizacija koja se koristi za izgradnju saobraćajnica, ali i oprema koja se

Beograd

02.07.2018 u 21:50

Železnički službenici kao domaćini

Više putnika i vozova, uhodavanje, zbunjenost, snalaženje, predusretljivost, ali i pomoć na svakom koraku. Ove reči možda najbolje opisuju prva dva dana na stanici „Beograd centar” koja je minulog vikenda preuzela ulogu glavne železničke u prestonici. „Prokop” na kome putnike umesto stanične zgrade dočekuje armatura na ploči, od prekjuče gašenjem Glavne u Savskom amfiteatru, sada opslužuje i međunarodne vozove. Jasno je da je zbog toga svakodnevica stanice kod Maleškog brda postala znatno življa. Red vožnje je znatno duži neko do pre nekoliko dana, pa gotovo iz minuta u minut na njoj se smenjuju kompozicije domaćih i međunarodnih vozova sa onima iz sistema gradske železnice.

Beograd

01.07.2018 u 14:31

Otišao poslednji voz (FOTO)

Međunarodni voz broj 340 za Budimpeštu preko Stare Pazove, Inđije, Novog Sada, Vrbasa i Subotice postavljen je na prvi kolosek. Polazi u 21.40 časova. Voz poslednji put saobraća s Glavne železničke stanice. Ono što se decenijama najavljivalo i u više navrata odlagalo, konačno se desilo. S Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru, odakle je pre 134 godine prvom srpskom prugom krenuo voz ka Nišu, sinoć je i zvanično otišla poslednja putnička kompozicija. Tačka na bogatu istoriju stare dame srpskih železnica stavljena je upravo ispraćajem večernjeg međunarodnog za Budimpeštu – praćen počasnim aplauzom, i međusobnim mahanjem putnika i brojnih sugrađana na peronima. Čast da s Glavne otpočne poslednju zvaničnu vožnju putnika imao je mašinovođa Zoran Đurđević

Beograd

29.06.2018 u 09:46

Vozovi idu kroz Savski amfiteatar još samo sutra

Glavna železnička stanica u Beogradu broji poslednje dane do 1. jula, kada će i zvanično otići na stranice istorije. Ali, nadležni su Glavnu, čini se, na te stranice već poslali. Na godinama nepreglednom redu vožnje, sada je samo trinaest polazaka, koji će, kao i ostali, za tri dana biti preusmereni na „Prokop”. Sedmi, osmi, deveti i deseti kolosek, na kojima su se donedavno tiskali putnici, deluju neprepoznatljivo. Kao da njima vozovi nisu prošli decenijama. Te koloseke i perone sada prekriva gusto divlje rastinje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dejan Aleksić