Prva viteška pobeda

Na današnji dan pre 95 godina počela je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska izvojevala prvu savezničku pobedu u velikom svetskom ratu

Na današnji dan pre 95 godina, 16. avgusta 1914, počela je Cerska bitka koja je u konačnici, 20. avgusta, prerasla u prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu, o čemu je „Politika” obavestila čitaoce 21. avgusta,četvorostubačnim naslovom objavljenim na prvoj strani – „Poraz Austrijanaca na Drini”.

„U velikom svetskom ratu, u kome su ustali milioni protiv miliona, Srbija je odnela prve viteške pobede i zadala prve smrtne udare neprijateljima pravde i slobode. Ta visoka čast, koju je sudbina dodelila našem oružju, biće dostojno ocenjena u istoriji. Ti nadčovečanski napori, koje su naše armije pokazale, biće dostojno nagrađeni. Veliki narodni san ostvaruje se. Ujedinjenje Srpskog Naroda na pragu je”, pisala je uzneseno „Politika”, prenoseći da su „na celom frontu kod Jadra Austrijanci potučeni do noge” i da će„zarobljena austrijska muzika koncertirati već sutra prekosutra u Kragujevcu”, gde se tada nalazila srpska vlada.

Beograd zbog austrijskih napada nije imao struju, pa ni „Politika” nije izlazila baš u dane Cerske bitke. Otuda je s velikom radošću dočekana vest od 21. avgusta da će „od danas ’Politika’ snabdevena sopstvenom električnom instalacijom redovno izlaziti”.

Obeležavanje desetogodišnjice Cerske bitke „Politika” je započela na današnji dan, 16. avgusta 1924, tekstom „Naš prvi ranjenik”.

U prilogu su izneti detalji o podvigu šezdesetogodišnjeg Koste Vračarića iz Badovinaca, koji se kao iskusni konspirator i najpoverljiviji pouzdanik, po nalogu Vrhovne komande Srpske vojske, 29. jula 1914. prebacio na bosansku obalu Drine, da izvidi koncentrisanje austrijskih trupa. Teško ranjen,s dva metka u grudi, on se dokopao srpske obale, preživeo je rat i bio odlikovan zlatnom Obilićevom medaljom za hrabrost.

„Politika” je 17. avgusta 1924. posvetila velikoj pobedi tri strane i podsetila čitaoce na Jovana Tanovića, urednika i vlasnika lista, koji je kao rezervni kapetan bio učesnik Cerske bitke i ratni izveštač o „džinovskim borbama naših heroja” 1914. godine.

Kao što se i mi ovim tekstom vraćamo požutelim stranicama iz prebogate arhive našeg lista, tako se „Politika” i 1924. vratila unazad, prenoseći neke od Tanovićevih zapisa.

„Ne može se reći, ko je bio bolji i hrabriji u lavovskoj borbi naših trupa, da li vojnici, da li podoficiri, da li pešadija, da li artilerija. Svi, jednom reči svi, imali su srce Obilića i oko Srđe Zlopogleđe. Angažovano je bilo sve od najstarijeg komandanta do poslednjeg vojnika”, izveštavao je Tanović 1914. godine.

U Cerskoj bici, odnosno u potonjim bitkama velikog rata, iz „Politike” su učestvovali još Tješimir Starčević i Nikola Stanarević, dok je Milomir Milenović bio ratni reporter. U ratu su poginuli Miloš Trifunović, Milenko Todorović, Živko Živković i Boško Filipović.

Najveći gubitak i bolni udar za „Politiku”,za srpsko novinarstvo, kulturu i demokratsku javnost, bile su pogibije Darka i Slobodana Ribnikara.

Darko je bioodgovorni urednik a njegov stariji brat Slobodan osnivač i vlasnik„Politike”. Svoje živote su prineli na oltar slobode i otadžbine samo desetak dana posle Cerske bitke.

Uz zvuke omiljenih melodija koje mu je svirao trubač, Darko Ribnikar je smrtno ranjen u nedelju 31. avgusta 1914, dok jekao komandir mitraljeske jedinice na položaju kod Bele Crkve kosio neprijatelja.

Slobodan Ribnikar, taj „najhrabriji među hrabrima”, čovek „natčovečanskog junaštva”, stigao je sa svog dela fronta da se oprosti od mlađeg brata i odmah krenuo nazad u novi boj. Pet juriša je predvodios „brovingom” u ruci, a onda jesmrtno ranjen 1. septembra 1914. i sahranjen u selu Pecka.

Sakupljeni u korice neke imaginarne knjige, probrani tekstovi o Cerskoj bici objavljivani u „Politici” očigledno bi bili izuzetno upečatljivo, uzbudljivo i više nego poučno štivo, ogledalo u kome bi se jasno ocrtali i glavni tokovi srpske,jugoslovenske i evropske istorije u proteklih 95 godina.

Slobodan Kljakić