Vavilonska kula u Strugi

Od našeg stalnog dopisnika
Struga – Četrdeset osam godina zaredom, krajem avgusta, Struga, gradić na obali Ohridskog jezera, postaje poetska prestonica sveta. Tokom tri-četiri dana, koliko traju Struške večeri poezije (počinju danas i traju do 23. avgusta), varošica na isteku Drima podseća na Vavilon, naravno samo po broju jezika na kojima se razmenjuju ljubav i poimanje sveta.

Slave Đorđo Dimovski, vodeći i antologijski makedonski pesnik, jeste domaćin koji funkciju predsednika Upravnog odbora SVP poima kao adresu na koju se mogu obratiti njegova poetska sabraća. Do pozicije, uslovno rečeno komandanta te svetske pesničke parade Đorđo Dimovski je stigao potvrdivši se kao osnivač i domaćin „Velestovske poetske noći” koja je, pre neki dan, proslavila 21. rođendan a ima epitet najuzvišenije poetsko-kulturne manifestacije u Ohridu.

Braneći se od silnih hvalospeva koji mu književni poslenici upućuju, upoređujući ga sa Puškinom i Nerudom, Đorđo Dimovski se brani govoreći: „Ja ne pišem poeziju, samo imam jednu neposlušnu ruku koja je zapisuje”.

U pauzi između dočeka gostiju koji u talasima pristižu u Strugu, a među njima je i ovogodišnji dobitnik Struškog venca poezije slovenački pesnik Tomaž Šalamun, prvi čovek Struških večeri kaže da ovaj festival ne gubi poznatu i magičnu privlačnost u poetskom i svakom drugom smislu.

– Treba da se izađe iz Makedonije da bi se osetili veličina i značenje Struških večeri poezije. Učestvujući na sličnim festivalima, nisam sreo nijednog ozbiljnijeg pesnika koji ne zna za Strugu i koji ne želi da bude učesnik na ovoj svetskoj poetskoj svetkovini. Činjenica je da su Struške večeri prihvaćene kao jedna od najvećih svetskih poetskih manifestacija, a ovogodišnje interesovanje za učešće je premašilo naša očekivanja. Ovo je retka godina kad u Strugu stiže osamdeset pesnika iz celog sveta, sa svih pet kontinenata. To nekome, iz najrazličitijih pobuda, ne odgovara. Možda iz političkih razloga ima nekih ’vibriranja’ u samom festivalu, no on oduvek ima poetsku magiju koja, bez senke, zrači i danas.

Nekoliko godina najavljuje se modernizacija Struških večeri poezije. Da li će se nešto novo dogoditi na ovogodišnjoj Strugi?

Festival treba i mora da odgovori i na aktuelne zahteve novog vremena i, u tom pogledu, ulažu se napori za njegovo sadržinsko osvežavanje. Pokraj već prepoznatljivog programa u kojem su „Meridijani” i „Mostovi” simbol festivala, uvode se neke novine s ciljem da kroz dve godine, kad festival slavi svoj zlatni jubilej, bude osvežen, osavremenjen i izrazi duh novog vremena, u korak sa aktuelnim svetskim događanjima u sferi umetnosti.

Jedan broj makedonskih pisaca nije zadovoljan načinom i izborom pesnika kojima se daruje Zlatan venac Struških večeri poezije. Neki tvrde da laureati poslednjih godina nisu na nivou nagrade i imena velikana koji su ranije doprinosili renomeu ovog festivala?

Ne mogu opisati sa kakvim „apetitom” ti makedonski poslenici govore, ali istina je da je način izbora dobitnika Zlatnog venca regulisan Statutom manifestacije, koji ima vrlo stroge kriterijume. Mislim da i srpska kulturna javnost zna da se imena poslednjih dobitnika ove visoke nagrade nalaze u samom vrhu savremenih poetskih tokova. Svako ko je iole upućen u svetsku poeziju zna za Iva Bonfoa, Sangvinetija, nobelovca Šejmusa Hinija, Vilijama Mervina i, naročito, Mahmuda Darviša ili albanskog pesnika Arapija. Festival ima poluvekovno trajanje i na njemu su bile poetske veličine i legende koje su sada književna istorija...

U čijoj nadležnosti je izbor kandidata za Zlatni venac i kakva je procedura u izboru najboljeg?

Izbor dobitnika nagrade Zlatan venac je u nadležnosti Upravnog odbor festivala. Spisak se pravi na osnovu predloga pojedinaca ili institucija iz Makedonije i izvan nje a o predlogu se diskutuje, da bi se na kraju glasanjem došlo do imena dobitnika.

Poslednjih godina osetan je uticaj albanskih književnika u Makedoniji. Ima i predloga da Festival bude dvojezičan.

Festival ne može da bude dvojezičan jer je višejezičan; on je Vavilonska kula. Treba reći da nema pritisaka od albanskih pisaca pošto su i oni oduvek bili uključeni u strukture festivala. Istina je, međutim, da se nekada podigne veća prašina, posebno kada politika dublje umeša svoje prste u kreativni deo festivala, nastojeći da ga spusti na politiku svakodnevnosti.

Vaša ideja da se deo programa dislocira, da se neke manifestacije održavaju izvan Struge, naišla je na oštro protivljenje lokalnih vlasti u Strugi?

Nije naišla na „oštro protivljenje”, jer ono nije došlo sa kreativne i duhovne strane već sa strane grupe ljudi sa pogrešnim ambicijama. Niti je reč o dislokaciji već o obogaćivanju sadržaja. U pitanju je afirmisanje Ohridskog jezera, jednog od najstarijih jezera u svetu, a koje pripada Ohridu i Strugi i celom svetu. Njegove obale su istinski dar jer nude pesničko nadahnuće i uživanje. Dakle, posredi je namera da se ova čarobna voda, kako to kaže naš poznati pisac Živko Čingo, afirmiše. Deo programa će se odvijati na različitim lokacijama uz obale jezera, a glavne manifestacije ostaju u Strugi. Znači, Struga i dalje ostaje najpoznatiji makedonski brend u svetu.

Mile Radenković