Uspomene nam ostaju zauvek

Sezona godišnjih odmora se bliži kraju. Kako mi se čini, obeležilo ju je nekoliko dilema.

Prvu je izazvala „seka”, koja je ne samo one koji hronično pate od besparice nego i one sa nešto dubljim džepom bacila u frku: da li je krajnje neodgovorno postupiti kao prethodnih godina i zarad putovanja na neku turističku destinaciju upasti u dugove, ako novca nemaš, ili stanjiti zalihe, ako ga imaš, iako ne možeš ni da sanjaš kakva te oskudica u skorijoj budućnosti očekuje.

Drugu je izazvala vest o skorom skidanju „šengena”. Neki od onih koji su prethodnih godina čekali u redovima za vize kako bi otišli na neko šengensko, najčešće grčko more, postavili su sebi pitanje zašto ove godine ne bi izbegli gnjavažu i ponižavanje i otišli na more za koje viza nije potrebna, pošto će već sledeće godine moći da idu na svoje omiljene destinacije kada im padne na pamet (naravno, pod uslovom da im džepovi ne budu potpuno prazni). Jedni su tako i postupili. Dok su se drugi, zarad fanatične ljubavi prema helenskom Mediteranu, odlučili i na poslednju gnjavažu vezanu za prikupljanje papira, ako vizu tražiš preko agencije, ili prikupljanje papira plus čekanje u redu, ako vizu tražiš sam. A treći, podjednako zgađeni vađenjem vize i zaljubljeni u grčko more, a dodatno podstaknuti besparicom, odlučili su da ove godine ne idu nigde.

Treću dilemu je izazvala paranoja sa svinjskim gripom. Ljudi skloni hipohondriji i paranoji (psiholozi su skloni da tvrde kako su paranoja i hipohondrija jedno te isto), odlučili su da odustanu od letovanja kako bi izbegli fatalni virus. Onda je stigao glas da će pred kraj godine virus mutirati i postati još opasniji, pa je bolje zaraziti se odmah ne bi li se stekao imunitet, i da mladi Britanci, podstaknuti željom da imunitet što brže steknu, odlaze na masovne žurke i duvaju jedni drugima u nos i usta. Novi momenat je deo hipohondara paranoika opredelio da na letovanje ipak odu, dok je drugi deo ostao nepokolebljiv.

Stara otrcana fora kaže: to što sam paranoik – ne znači da me ne proganjaju. I to što je neko hipohondar – ne znači da se neće zaraziti svinjskim gripom, i da je čitava priča o svinjskom gripu – kao što verovatno jeste – naduvana. Bio paranoik sklon teoriji zavere ili ne, mislio da je „seka” planski proizvedena ili ne – na isto ti se hvata: besparica je gadna i po svoj prilici biće još gora. Pa ipak, mislim da su ove godine pravilno postupili oni koji su, ako su ikako mogli, negde otputovali. Sa vizom ili bez nje. Jer ako se „seka” razulari, jedno letovanje kojeg smo se odrekli neće nam mnogo pomoći. A svinjski grip, ako je tako gadan kako nas plaše, neće čekati da ga tražimo. Sam će nam zakucati na vrata.

Pa čak i divljanja „seke” i gripa, u tom slučaju, dočekaćemo bogatiji za jednu uspomenu. A uspomene su jedino što nam, dok smo živi – osim gospodina Alchajmera, tog Nemca sklonog da sakriva stvari po stanu – niko ne može oduzeti.