O Đokoviću u Njujorku

Naš najbolji teniser Novak Đoković, četvrtoplasirani na svetskoj listi, biće zadovoljan ako na Međunarodnom prvenstvu SAD dođe do polufinala.

Dotle treba da savlada pet prepreka, a onda... Kada je odredio taj cilj, imao je u vidu da deli polovinu kostura s prvim reketom sveta Švajcarcem Rožeom Federerom koji u Njujorku igra za šestu titulu uzastopce i ubedljivo je glavni favorit. Može li Đoković da na Flašing Medouzu savlada najboljeg tenisera svih vremena? O tom-potom.

U svakom slučaju, već prvi meč treba da bude ogledalo njegovih pretenzija. Sastaje se s 30-godišnjim Hrvatom Ivanom Ljubičićem (51. mesto) koji je dosegao zenit kada je pre tri sezone bio treći na listi.

Sada može da igra za svoju dušu, međutim, ako se zainati da dokazuje da još nije za staro gvožđe, biće muka. Naš as ga je pobedio oba puta ove godine, ali lakše u četvrtfinalu na šljaci u Madridu (6:4, 6:4) nego nedavno u drugom kolu u Sinsinatiju – 7:6 (7:5), 6:4.

Ti njihovi sudari ipak govore da Đoković zna koji su ključni trenuci da prelomi u svoju korist. Tako može da bude i u Njujorku, mada je poželjnije kad se naš as u prvom kolu stušti ka pobedi, jer je takva ubedljivost uvek bila mera njegove fizičke i mentalne spremnosti. U prednosti protiv hrvatskog igrača je i što se igra na tri dobijena seta.

U drugom kolu posao bi trebalo da bude lakši. Đoković bi se, ako ne napusti poslednji od četiri turnira za gren-slem u sezoni sa samo 19.000 dolara, sastao s pobednikom susreta Argentinca Huana Pabla Bžezickog (188) i Australijanca Karsetna Bola (155). Obojica su prošli tri kola predtakmičenja, kao i još 14 tenisera.

Dalje, mogući protivnik je Rus Igor Andrejev (30), a u osmini finala je moguć okršaj i s Nemcem Filipom Kolšrajberom (24), dužnikom s Rolan Garosa, ili s najboljim češkim igračem Radekom Štjepanekom (16).

I tako, korak po korak, Đokovićev put bi u četvrtfinalu trebalo da se ukrsti sa stazom najboljeg američkog tenisera Endija Rodika (5). Tako je bilo i prošle godine, a naša uzdanica je i pred očima krcatih tribina, listom naklonjenih domaćem ljubimcu, pokazao da je bolji igrač od njega. U sva tri duela ove godine, međutim, Đoković je pružio Rodiku priliku da u eventualni četvrfinalni dvoboj uđe s mnogo samopouzdanja i s čvrstom verom u revanš u Njujorku.

Ipak, ako pogled našeg asa jasno puca ka polufinalu, to znači da je već spreman na vitešku borbu i s Amerikancem i s ogromnom većinom njegovih pristalica. Rodik bi se na tokm meču ponašao baš kao gordi petao na svom bunjištu, jer je njegova igra u odnosu na prošlogodišnji okršaj značajno napredovala, što je, uprkos porazu, potvrđeno i svetlim otporom Federeru u vimbldonskom finalu.

Ako Đoković s tog megdana ode kao uzdignuta čela, čemu se onda nadati protiv Federera. Da li je naš as priznanjem da mu je cilj polufinale načinio otklon i hoće li se ponovo opravdati mišljenjem da je na velikoj pozornici u pogrešno vreme, u Federerovoj eri i danima potonje nadmoći Španca Rafela Nadala.

Naprotiv. Đoković je stasao u vrhunskog tenisera u pravo vreme, baš da bije velike bitke s obojicom. I to je dokazano kad mu se kugla zemaljska divila dok je s mnogo žara krčio put ka vrhu. Pitanje svih pitanja jeste zašto je počeo da tapka u mestu kada je stigao do pod sami vrh.

Biće Đoković prvi na svetskoj listi. Ostvariće tako svoj san, to je nesporno, ali zar čekati na to dok Federer ne počne da pomišlja na kraj karijere ili dok Nadala ne izdaju kolena. Eto, i zbog toga je Đoković rođen u pravo vreme, jer je po raskoši svog talenta uz rame španskom asu, ali i te kako raskošniji od Britanca Endija Mareja, koji je strpljivo, kao tiha voda, stigao da se ugnezdi između Federera i Nadala, od Rodika, od Argentinca Del Potra i od nepreglednog reda ostalih. Zato za Đokovića uspeh i ne može da bude polufinalni meč sa švajcarskim teniskim velikanom već samo trijumf u Njujorku. Uostalom, niko i nije bio bliži da ga sruši s trona Flašing Medouza od našeg junaka koga je ceo svet posle tog finala pretprošle godine proglasio legitimnim i pravim Federerovim naslednikom.

G. Anđelić