Kad "zaškripi" u braku

U Srbiji se godišnje prosečno raskine dve hiljade brakova, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Dvehiljadite godine zabeleženo je čak blizu osam hiljada razvoda, a prosečno trajanje bračne zajednice je 12 godina.
Da li se manje volimo, pa je pribegavanje razvodu postalo normalno, sa kojim se problemima susreće tek razvedena osoba i koji je glavni problem samostalnog roditelja, otkriva dr Aleksandra Vuletić-Peco, psihijatar i sistematski porodični terapeut iz "Porodičnog i bračnog savetovališta" koji je pridružen "Centru za brak i porodicu" u Beogradu.
– Razvod je proces. I pre nego što se odluče na odvajanje, ljudi su već neko vreme nezadovoljni svojim zajedničkim životom. Očekivanja koja su imali od partnera sve više se razlikuju od realnog stanja – ističe naša sagovornica.

Do problema u bračnoj zajednici dolazi kada sve više rastu ljutnja i netrpeljivost između bračnih partnera. Do toga može doći ako su partneri izneverili jedno drugo, načinili preljubu, ili neki vid nasilja, a neretko zbog zavisnosti prema opijatima ili alkoholu.

– Žene i muškarci zbog različitih povoda pokreću postupak za razvod. Ukoliko je u pitanju problem zavisnosti, od alkoholizma pre svega, muškarci čije su partnerke razvile ovaj poremećaj pre se odlučuju za razvod nego za lečenje i pomoć svojim partnerkama. S druge strane, ovi poremećaji su i dalje češći kod muškaraca. U tom slučaju njihove partnerke ostaju u takvoj zajednici, tražeći izlaz ili pomoć, ali na kraju ipak pribegavaju razvodu – napominje dr Aleksandara Vuletić-Peco.

Istraživanja pokazuju da se razvod doživljava kao snažan gubitak, koji svakako utiče na sve segmente života. Nastala promena zahteva reorganizaciju i redefinisanje na emocionalnom i socijalnom planu. Stres je veliki, jer svakodnevni život treba prilagoditi novim okolnostima koje se odnose, kako na stanovanje, tako i na materijalna sredstva i sve ono što su partneri godinama gradili.

Razvod utiče prvenstveno na bračne partnere, ali i na njihovu okolinu, a pogotovo na decu.

– Deca burno reaguju na razvod roditelja i treba im vreme da novonastalu situaciju prihvate. Ponekad se osećaju krivim, jer je do razvoda došlo i pokušavaju da svojim ponašanjem ponovo okupe porodicu. Često popuštaju u školi i stide se što su "deca razvedenih roditelja", što u nekim sredinama, čak i danas, ima negativnu konotaciju – kaže dr Vuletić-Peco.

Deca su, između ostalog, jako osetljiva na negativne komentare koje bivši supružnici često razmenjuju između sebe. Pre svega potreban im je redovan kontakt sa oba roditelja i kontinuirana roditeljska briga i nega. Međutim, praksa je pokazala da je to u većini slučajeva teško ostvarivo.

Ljudi imaju pravo na sopstvene izbore koji su pod uticajem raznih faktora: vaspitanja, sistema vrednosti, jačine doživljaja povređenosti u međusobnom odnosu, straha od promene i nezavisnosti koje nosi nova situacija. Razmatranje i korišćenje svih resursa u sebi i okruženju, koji mogu da budu funkcionalna pomoć u komplikovanom periodu razvoda, može biti osnovni pokretač kada dođe do rastanka. 

– Potrebno je razumeti da je razvod proces, odnosno da je na svaku promenu neophodno prilagođavanje koje je neretko mukotrpno. Važna je svest o tome da krize uvek nose potencijal za razvoj, odnosno za boljitak i napredovanje, bez obzira na to kako u određenom trenutku stvari izgledaju optimistički – ističe dr Aleksandra Vuletić-Peco.