Za zabranu „Obraza” i pokreta „1389”

Republički javni tužilac podneo je juče Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu „Otačastvenog pokreta Obraz” i „1389”, potvrdio je juče za „Politiku” Tomo Zorić, portparol tužilaštva. Tužilac traži zabranu ovih organizacija „zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje”, navodi se u saopštenju koje prenosi Tanjug. Tužilaštvo je uočilo da su „Obraz” i „1389” kao uzročnici brojnih incidenata „na razne načine povređivali Ustavom zagarantovana ljudska prava, navodi se u predlogu tužioca upućenom Ustavnom sudu.

Da će Ustavni sud brzo da reaguje, najavila je i dr Bosa Nenadić, predsednica tog suda. U pauzi konferencije o ulozi Ustavnog suda u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima, nagovestila je da bi Ustavni sud već na prvoj narednoj sednici u četvrtak mogao da formira predmet i odredi sudiju izvestioca koji bi mogao da preduzme određene procesne radnje. Da li će sud postupati po hitnom postupku zavisi od sudije izvestioca, objasnila je Nenadićeva. U nedavnoj izjavi za „Politiku” podsetila je da predlog za zabranu stranke, udruženja ili organizacije može podneti Vlada, RJT ili organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikata ili drugih udruženja. Iako sudije tog suda odlučuju o zabrani, Ustavni sud ne može po sopstvenoj inicijativi da pokreće takve postupke.

Inače, zabrana delovanja političkih organizacija, sindikalnih udruženja ili udruženja građana moguća je u slučajevima kada je njihovo delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili na izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ukoliko bi bilo koji od ta tri uslova bio ispunjen, to može biti ustavnopravni osnov za zabranu.

Sem što „u predlogu moraju biti navedeni razlozi i pruženi dokazi zbog kojih se traži zabrana rada”, nezaobilazni deo takvog postupka čini i javna rasprava. Na raspravu se, kako je objasnila Bosa Nenadić za naš list, pozivaju svi učesnici u postupku, kako oni koji traže zabranu, tako i druga strana kako bi se čuli svi argumenti i potrebna obaveštenja.

Ustavni sud do sada nije zabranio rad nijedne stranke odnosno udruženja građana, ali od prošle jeseni pred tim sudom nalazi se zahtev za zabranu organizacije „Nacionalni stroj”. I taj predlog uputio je državni tužilac. U više navrata iz suda su stizala objašnjenja da je reč o predmetu koji ima prioritet u radu, ali i da valja imati na umu da je reč o složenoj materiji koja traži brižljiv pristup. Predsednica USS objasnila je da je sud do sada razmatrao neka od spornih pitanja pa je, pored ostalog, utvrdio da „Nacionalni stroj” nije upisan u registar stranaka niti udruženja građana. Taj predmet USS uvrstio je u svoj plan rada za predstojeće tromesečje očekujući da će u tom roku biti obavljen bar deo posla. 

Šta znači zabrana neke organizacije u praksi?

– Takva organizacija ili udruženje više ne može da postoji niti da preduzima bilo kakve aktivnosti, pa čak recimo ni dobrotvorne akcije. Nakon odluke o zabrani, organizacija pod određenim imenom više ne bi mogla da se okuplja, organizuje, dakle više ne može da funkcioniše – objašnjava praktične posledice zabrane dr Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Zabranjena organizacija, primera radi, ne bi mogla da ima ni sajt pod svojim imenom.

Iako nije reč o identičnim situacijama, Ilić kao ilustraciju navodi zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Pojednostavljeno rečeno, organizaciji, ukoliko ima svojstvo pravnog lica a izvrši krivično delo, po tom zakonu moguće je izreći kaznu koja se zove prestanak pravnog lica, posle čega ona ne može da postoji u bilo kojoj formi delovanja. Profesor Ilić kaže da je u slučaju svake zabrane nekog udruženja ili organizacije nezaobilazno i pitanje da li je takva organizacija registrovana ili ne.

--------------------------------------------------------

Samo prvi korak

– To je pozitivan korak i dobra poruka javnosti, ali to može biti samo prvi korak i ne može zameniti neke druge aktivnosti kao što je krivična odgovornost. Po Krivičnom zakoniku, svako ko je pretio i činio nasilje mora biti kažnjen. Zabrana neke takve organizacije je zapravo samo administrativna mera jer se organizacije samo brišu iz registra a članovi tih organizacija mogu nastaviti sa delovanjem i bez bilo kakve registracije. Postoje organizacije koje deluju a da nisu registrovane, kao što je „Krv i čast” i slične – kaže povodom jučerašnjeg poteza tužilaštva Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava u NVO Civil rights defenders, jednoj od članica Koalicije protiv diskriminacije.

Iako je potez tužilaštva pohvalan, Miletić smatra da formalna zabrana postojanja neke ekstremističke organizacije nije uvek dovoljna da bi se suzbile neželjene pojave. Krivični zakonik pruža više mogućnosti da se osobe sklone pretnjama i nasilju kazne. Podseća da u članu 387 KZ piše da onaj ko progoni pojedinca ili organizaciju zbog zalaganja za ravnopravnost ljudi kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.