Rio doneo prve Igre Južnoj Americi

„Olimpijske igre 2016. godine, 31. po redu, održaće se u Rio de Žaneiru”, rekao je sinoć nešto pre 19 časova Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), sa svečane govornice „Bela konvenšn centra” u Kopenhagenu, stavivivši tako tačku na skoro trogodišnju trku u kojoj su do finala stigli i Madrid, Tokio i Čikago.

Praktično, nije ni završio rečenicu, a mnogobrojni predstavnici brazilskog megapolisa (14.500.000 duša sa predgrađima), predvođeni Lula da Silvom, predsednikom zemlje „fudbala i kafe”, poleteli su jedan drugom u zagrljaj.

Brazil je ponudio strast

Gotovo u istom trenutku desetine hiljada ljudi okupljenih na  čuvenoj plaži Kopakabana, započelo je karnevalsko slavlje koje su ubrzo proširilo i na ceo grad.

Na drugoj strani, u Madridu, takmacu Rija u „velikom finalu” razočaranje, tajac, neverica, raspoloženje kao preslikano sa ulica Čikaga, koji je prvi eliminisan i Tokija, čije su nade da će posle 1964. ponovo organizovati Igre nestale u drugom krugu glasanja članova MOK.

U prvoj izjavi Da Silva je kazao: „Ovo je veliki dan za Rio, moju zemlju, Južnu Ameriku, ali i ceo olimpijski pokret”.

Sigurno je da je u istorijski uspeh Rija utkano bezbroj sati rada mnogih znanih i neznanih, ali „završni“ udarac“ svakako je u poslednja tri dana predizborne trke u Kopenhagenu zadao baš Da Silva.(/slika2)Sa mnogo strasti i emocija, uostalom kao i svi njegovi sunarodnici tokom kampanje, neumorno je lobirao, vešto igrajući na dve karte: prva je da olimpijada nikada od 1896. nije održana u Južnoj Americi (ni u Africi), dok je druga sadržana u poruci: „Da li samo bogate države imaju pravo da organizuju olimpijske igre?“ Na završnoj prezentaciji, juče pre podne, samo ih je ujedinio, obraćajući se skupu: „Najiskrenije mislim da je vreme za Brazil i da se pokaže da Igre pripadaju svim kontinentim. Trenutak je da olimpijski krugovi zasvetle u jednoj tropskoj zemlji“.

U Danskoj prestonici, uz Da Silvu su bili i legendarni, bivši, predsednik Fife 94-godišnji Žoao Avelanž (na „Marakani” koja sada nosi njegovo ime 2007. su održane Panameričke igre, dok će se 2016. na njemu takmičiti olimpijsci u atletici), fudbalski bog Pele, mnogobrojni osvajači olimpijskih medalja... Ono što je posebno ostavilo utisak jeste neverovatna motivisanost i strast u svakoj izjavi vezanoj za kandidaturu.

Uzaludan noćni let Baraka Obame

Brazil je danas privredni džin (deseti na planeti po ekonomskoj snazi), a analize kažu da će, ako se sadašnji trend razvoja nastavi, 2016. biti čak na petoj poziciji. Za Igre (održaće se od 7. do 18. septembra) brazilska vlada je garantovala budžet Rija od 10.000.000.000 evra – najveći među četiri kandidata i to je, svakako, za članove MOK, koji vole da igraju na sigurno, bio značajan motiv da gaju glas Riju.

U predstavljanju „grada sa razglednice” sve je bilo bajkovito, ali su i Da Silva i čelni ljudi lokalnog organizacionog komiteta svesni da im tek predstoje godine pune neprestanog rada. Iz današnje perspektive glavni problem Rija je visoka stopa kriminala: na ulicama obog grada prošle godine ubijeno je 2.069 ljudi. Onda infrastruktura, objekti i tako redom. Olakšavajuća okolnost je što će se u Brazilu 2014. održati Svetsko fudbalsko prvenstvo i što će zbog toga i Rio biti „umiven”. Brazil i Rio su se tako priključili malom broju zemalja (Meksiko 1968. i 1970, Nemačka 1972. i 1974. i SAD 1994. i 1996.) u kojima su, u razmakou od samo dve godine, održana dva najznačajnija sportska događaja.

Madridu, Tokiju i Čikagu ostaje da vide gde su pogrešili u svojim  nastupima.

Čikagu nije pomoglo ni prisustvo sugrađanina (trenutno stanuje u Vašingtonu) Baraka Obame i prve dame Mišel, iako su se oni obratili članovima MOK. Predsednik SAD je svesno „gurno pod tepih” mnoge goruće probleme (borba za reformu zdravstva, rat u Avganistanu, početak pregovora sa Iranom, itd) da bi uvećao šanse „vetrovitog grada”. Celu noć je leteo avionom, u Kopenhagenu je boravio nekoliko časova i odmah seo u „er fors 1” da bi se vratio kući. U avionu je i saznao da je Čikago već na startu trke završio svoj put. I pre polaska deo domaće javnosti javno je kritikovao Obaminu odluku govoreći da „predsednik ima važnija posla od podrške jednom gradu”. Šta će ga dočekati, pa, to je unutrašnja stvar Amerike...

Čikagu nije pomogla ni činjenica da su većina vodećih sponzora MOK američke kompanije. Ulaznica u ovo probrano društvo, za četvorogodišnji period, iznosi 50.000.000 zelenih novčanica.

Rio je praktično u istoj časovnoj zoni sa Njujorkom („beži” za jedan čas), što je za moćne TV kompanije iz SAD izuzetno povoljno. Ali borba za prenose tek predstoji i vreme će pokazati da li će na eventualno smanjenje cena uticati „faktor Čikago”.

Autsajder postao pobednik

Za utehu, ma kako ona sada slabašno izgledala favoritima, je i da su engleski bukmejkeri rangirali na prvo mesto Čikago, praćen Rijom, Tokijom i Madridom. Od 4. juna 2008. kada je Naval el Mutavakil, predsednik desetočlane Komisije za izbore MOK (u martu i aprilu 2009, u završnoj inspekciji, obišli su sve gradove) saopštila konačni spisak kandidata proteklo je mnogo vode Savom i Dunavom. Tada je redosled bio sledeći: 1. Tokio 8,3 (ukupna ocena), 2. Madrid 8,1, 3. Čikago 7 i 4. Rio de Žaneiro 6,3...

I dok je „zbogom Čikago” (ponegde na Internetu je ime ovog grada već preinačeno u „Šokago“) i pre pravog i očekivanog odmeravanja snaga sa Rijom u završnici senzacija, iznenađenje predstavlja i borba Madrida do poslednjeg daha. Protiv glavnog grada Španije neumoljivo je kao prepreka stajala logika: 2012. Igre u Londonu, pa zimske u Sočiju 2014, a Atinu 2004. i da ne spominjemo. Ali logika je jedno, a ogroman uticaj 91. godišnjeg Huana Antonija Samarana, čoveka sa više od dve decenije staža na čelnom mestu MOK, nešto sasvim drugo.

Ono što je kristalno jasno jeste da će ubuduće Brazil sa Rijom moći da se naziva „zemlja kafe, fudbala i – Olimpijskih igara”.

Tok glasanja

Prva runda

Druga runda

Treća runda