Država doprinela likvidnosti privrede

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je država dala značajan doprinos povećanju likvidnosti privrede u vreme ekonomske krize i da će to činiti i ubuduće.

Cvetković je na okruglom stolu Srpske asocijacije menadžera „Nelikvidnost: Stvarni problem ili dobar izgovor” rekao da su neopravdane optužbe da je država, pogotovo preko svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti privrede.

On je naveo podatak da su potraživanja Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa od sredine prošle godine do sada uvek značajno bila veća od obaveza tih javnih preduzeća prema dobavljačima.

Budžetski deficit je pokazatelj, prema rečima Cvetkovića, da je država ispunjavala svoje obaveze i više nego što je za to imala mogućnosti na osnovu prikupljenih sredstava, pokušavajući na taj način da poveća likvidnost privrede.

On je rekao da je monetarna politika imala veći prostor da utiče na povećanje likvidnosti preduzeća, jer je u proteklom periodu inflacija imala mali ili skoro nikakav rast, a devizni kurs je bio stabilan.

Prodajom državnih zapisa, država takođe povećava likvidnost privrede, istakao je Cvetković, dodajući da se prodajom hartija Narodne banke Srbije povlači novac iz opticaja, kako bi se održala stabilnost deviznog kursa i sprečio rast cena.

Prelivanje očigledne likvidnosti banka u realni sektor, odnosno u privredu, kako je naglasio premijer, obavljeno je obezbeđivanjem novca iz budžeta za subvencionisanje kamata na bankarske kredite za privredu i kupovinu robe domaćih proizvođača.

Vlada neće predložiti povećanje PDV-a

Vlada Srbije ne priprema povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), izjavio je premijer Mirko Cvetković.

„U predstojećim razgovorima s misijom Međunardonog monetranog fonda (MMF) naš predlog neće biti da se poveća PDV”, rekao je Cvetković novinarima u hotelu Hajat povodom informacija u medijima da je povećanje PDV-a jedno od rešenja koje vlada priprema za povećanje budžetskih prihoda.

On je dodao da će se prilagođavanje budžetskih prihoda i rashoda postizati smanjenjem troškova, a ne povećavanjem nameta privredi i građanima i da će o tome sa MMF-om biti postignut dogovor.

Razgovori predstavnika Vlade Srbije i Narodne banke Srbije sa Misijom MMF počeće 20. oktobra, kad će biti obavljena druga revizija tekućeg kreditnog aranžmana u vrednosti od 2,9 milijardi evra.

NBS smanjio Referentnu kamatnu stopu

(/Slika2)Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je na današnjoj sednici, nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu za jedan procentni poen, tako da ona sada iznosi 11 odsto.

Izmenom Odluke o posebnim merama podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, bankama je omogućeno da ubuduće 25 odsto dinarske protivvrednosti obračunate obavezne rezerve u evrima uključuju u obračunatu dinarsku obaveznu rezervu i u skladu sa tim izdvajaju je u dinarima, umesto 30 odsto, kako je propisano važećom Odlukom, navodi se u saopštenju.

Ova izmena će se primenjivati od 18. oktobra 2009. godine,

NBS pokušava da pospeši likvidnost privrede

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je, na skupu posvećenom nelikvidnosti u privredi, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera, rekao da centralna banka čini sve što je u njenoj moći da monetarnom politikom pospeši likvidnost u privredi.

On je na skupu posvećenom nelikvidnosti u privredi, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera, rekao da referentna stopa, koja je trenutno 12,5 odsto, ima tendenciju pada i da će, ukoliko se nastave trenutna makroekonomska kretanja, sigurno nastaviti „da ide dole”.

Guverner je naveo da banke deo slobodnih sredstava plasiraju u hartije od vrednosti NBS i blagajničke zapise, ali i upozorio da je potrebno banke upitati zašto je to tako.

Jelašić je naglasio i da analize pokazuju da obim kreditnih sredstava banka, osim u jednom mesecu ove godine, sve vreme raste.

On je najavio i nove mere NBS u pospešivanju likvidnosti u privredi, kao što su poboljšanje prinudne naplate kroz osnivanje registra menica, koje će se srazmerno naplaćivati od poverilaca, kao i mogućnost da se preduzećima u blokdi onemoguće druga plaćanja (zarade, doprinosi), jer to, kako je ocenio, ne bi bilo fer.

Ovog meseca razmotranje izmena zakona o platnom prometu

Narodna banka Srbije (NBS) planira da tokom ovog meseca sa Vladom Srbije razmotri mogućnosti izmena zakona o platnom prometu, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić za okruglim stolom Srpske asocijacije menadžera.

On je rekao da je plan da se tim izmenama uspostavi javni registar menica i ovlašćenja, što bi omogućilo učestvovanje u prinudnoj naplati dugovanja preduzeća.

„Predlog je da se u naplati koriste menice sa određenom vrednosti i da se prinudna naplata vrši jednom dnevno srazmerno visini potraživanja poverilaca”, rekao je Jelašić.

Kako je precizirao, time bi se onemogućilo da naplaćivanje potražuje prvi poverilac, koji podnosi menicu, kao i slučaj da najmanji poverioci mogu da naruše kredibilitet dužnika.

Jelašić je rekao da je plan i da se s vladom razmotri da se ukine dosadašnje izuzeće koje predviđa mogućnost da se kada je račun preduzeća u blokadi isplaćuju zarade i doprinosi.

On je naveo da je u stalnom porastu broj preudzeća čiji su računi u blokadi i da je polovina njih u blokadi po nekoliko godina, a da bi izmene zakona omogućile da se ta situacija uredi.

Jelašić nije izneo podatke o broju blokiranih računa, ali prema podacima NBS iz maja ove godine, taj broj bio je 60.000.