Policija pretresla kuću Gorana Hadžića

Novi Sad – Juče su pripadnici MUP-a Srbije rano ujutru, oko 6.30 časova, zaposeli kuću haškog optuženika Gorana Hadžića (1958) u novosadskom naselju Telep, u kojoj je živeo do obelodanjivanja optužnice Haškog tribunala, sredinom jula 2004. godine.

Vest o prisustvu vozila i jakih snaga policije u Ulici Janoša Aranjija broj 9, gde sada žive Hadžićeva sestra i zet, brzo je prostrujala gradom tako da se u blizini kuće okupio veliki broj novinara, fotoreportera, ali i znatiželjnih građana. Oni su mogli samo da prate šta se događa sa „pristojne udaljenosti”, kako je to okvalifikovala policija, tačnije nisu mogli da se približe kući. Pretresom je obuhvaćena i kuća njegove sestre.

Punih šest časova trajala je akcija pretresa kuće iz koje je Hadžić netragom nestao čim je obelodanjena optužnica, preduhitrivši tako policiju koja ga nije zatekla na kućnoj adresi. Zbog toga je bilo različitih spekulacija, ponajviše onih da je neko Hadžiću ranije javio za optužnici koju je haško Tužilaštvo za ratne zločine potvrdilo četvrtog jula 2004. godine.

Iako je Novim Sadom prostrujala vest o navodnom hapšenju Hadžića, već oko 12.30 časova ispostavilo se da je veći broj pripadnika MUP-a u uniformama i civilu, napustio kuću iznoseći iz nje poveće kartonske kutije, kofere, posebno odvojenu dokumentaciju...

Nezvanično smo saznali da je policija razgovarala i sa Hadžićevim zetom, koji radi u jednoj novosadskoj firmi, gde su predstavnici Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika potražili i moguće tragove o skrivanju Hadžića. Cela akcija protekla je mirno, bez incidenata.

Povodom ove akcije oglasio se predsednik Nacionalnog komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić koji je rekao da je reč o redovnim aktivnostima koje Akcioni tim sprovodi na hapšenju preostalih optuženika.

Haško tužilaštvo pripisuje mu da je tokom tog perioda učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu u svojstvu saizvršioca. Sa „haške liste” on je, pored Ratka Mladića, jedini preostali optuženik koji se nalazi na slobodi.

„Reč je o redovnim aktivnostima koje akcioni tim sprovodi na hapšenju preostalih optuženika”, rekao je Rasim Ljajić, šef Nacionalnog komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Optužnica protiv njega podignuta je u maju 2004. godine. Hadžiću se stavlja na teret da je kao predsednik Vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a zatim i kao predsednik Republike Srpske Krajine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu kao saizvršilac.

Rasim Ljajić izjavio je još u avgustu da Akcioni tim ima više informacija o haškom optuženiku Ratku Mladiću kao i o Goranu Hadžiću nego ranije. On je tada tvrdio da je skrivanje Mladića do proleća 2006. godine rekonstruisano do detalja i da ta saznanja pomažu u potragama. Ljajić je naglasio da je poznato i kako je organizovano bekstvo Gorana Hadžića, ali je naveo da nema dokaza neophodnih da se pokrene postupak protiv određenih osoba koje su u tome učestvovale.

Akcioni tim Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom ponudio je nagradu od 1.000.000 evra svakome ko otkrije gde se nalazi Ratko Mladić i 250.000 evra za informaciju o Goranu Hadžiću. Na plakatima koji su postavljeni u policijskim stanicama u celoj Srbiji, kao i na graničnim prelazima, navodi se da se novčana nagrada raspisuje „za informaciju koja bi dovela do pronalaženja i lišenja slobode lica optuženih za ratne zločine tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije”. Informacije o dvojici haških optuženika mogu se dostaviti na broj 9191, a „tajnost podataka i identiteta je zagarantovana”.

Od hapšenja Mladića i Hadžića zavisi proces evropskih integracija Srbije. Članovi Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika tvrdili su da očekuju da će Mladić biti uhapšen do kraja ove godine.

S. Ž. – D. Č.