Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rat u arabijskoj zavetrini

Rat u Jemenu, koji neprimetno traje mesecima privlačeći pažnju neposrednih suseda i strateških interesa velike sile, mogao bi da preraspodeli odnose snaga u regionu i ponovo raspali vekovne omraze islamskog sveta podeljenog na sunite i šiite.

Sukob između vladinih snaga i pobunjenika sa severa arabijske zemlje iz plemena Huti traje već pet godina, ali je eksplodirao u avgustu. U najnovijoj rundi stradalo je oko 750 vladinih vojnika i na hiljade civila.

Konflikt u oblasti Saada mogao bi da ima sasvim lokalne dimenzije da šiitske pobunjenike ne inspiriše Iran, dok centralna vlast u Jemenu, gde većinu čine suniti, ima podršku Egipta, Saudijske Arabije i SAD.

Otkako je Iran postao regionalna velesila Bliskog istoka, umnogome zahvaljujući katastrofalnoj američkoj intervenciji u Iraku, arapski svet otvoreno zazire od „šiitskog pojasa” koji od Irana preko Iraka i Sirije vodi do Libana.

Kako i države poput Kuvajta, Bahreina, Saudijske Arabije i Jemena imaju šiitske manjine, uvećava se strah od rastućeg uticaja Irana, jedine šiitske države na svetu.

Pobunjenike u Jemenu optužuju da žele da formiraju šiitski imamat na severu. Jemenski predsednik Ali Abdulah Saleh kaže da je pobuna deo „rata” protiv revolucije koja je 1962. zbacila „reakcionarnu, nazadnu, klerikalnu, rasističku i tiransku vladavinu Zaida”.

Zaidi, kojima pripada i predsednik Saleh, šiitska su sekta koja je iz Irana dospela do Jemena gde je njihov vođa gotovo hiljadu godina, sve do 1962, upravljao nezavisnim imamatom. Uz pomoć egipatskih oficira tada je uspostavljena republika, a imam je pobegao na sever organizujući otpor u istom području gde se i sada vode borbe.

Zaidi čine 40–45 odsto od 23 miliona stanovnika Jemena. Njihov, u međuvremenu ubijeni, lider Husein al Huti pokrenuo je prvu ozbiljnu pobunu sredinom 2004. Pobunjenici demantuju da žele obnovu imamata i kažu da su žrtve medijske kampanje da bi se zavarala javnost. „Mi ne tražimo položaje. Tražimo prava i pravdu.”

Vlasti u Sani poluzvanično govore da Iran daje finansijsku i vojnu podršku pobunjenicima – poput one šiitskim Hezbolasima u Libanu. Iran je optužen uprkos činjenici da su Zaidi – koji su ime dobili po svom petom i poslednjem imamu Zaidu ibn Aliju – doktrinarno udaljeni od iranskih šiita koji veruju u 12 imama.

Suočena sa pobunom na severu, uvećanim secesionizmom na jugu i rastućim uticajem Al Kaide, jemenska vlada ima podršku SAD i država regiona. Kairo i Rijad (oko milion Zaida živi u Saudijskoj Arabiji) otvoreno optužuju Teheran za širenje uticaja i pokušaj destabilizacije – po matrici za koju kažu da koristi u Iraku, gde su većinski šiiti prvi put uključeni u vlast.

Kriza u Jemenu, jednoj od najsiromašnijih država sveta, ima udaljene hladnoratovske korene koji vuku do vremena kada je, pre ujedinjenja dva Jemena 1990, jug bio pod uticajem SSSR-a, a sever SAD. Karte su u međuvremenu izmešane. Saudijska Arabija i Jordan su svojevremeno branile zaidskog imama od egipatskih vojnika, danas su u zajedničkom frontu protiv Irana.

Rat se u međuvremenu približio severnim predgrađima glavnog grada, ali predsednik Saleh obećava: „Nećemo popustiti. Neka borbe traju pet ili šest godina. Rat se neće završiti.” Potom je, nešto kasnije prošlog meseca, tvrdio da se konflikt primiče kraju.

Pobunjenici demantuju izveštaj da je njihov lider Abdel Malik al Huti ranjen i zarobljen. Optužuju Saudijsku Arabiju za direktnu vojnu umešanost u sukob. Uz omiljene iranske povike „Smrt Americi”, „Smrt Izraelu” i „Pobeda islama”, uzvraćaju da još nisu počeli „pravi rat” i vlastima prete da „ne mogu da zamisle” kako će to izgledati.

Kako god bilo, i dalje ginu stotine pobunjenika i desetine vladinih vojnika, ovi poslednji mahom kao žrtve samoubilačkih akcija. Rat je raselio više od 60.000 ljudi. Kada se dodaju izbeglice ranijih rundi sukoba, UN procenjuju da njihov ukupan broj dostiže 150.000. Preti humanitarna katastrofa.

Od četiri izbeglička logora samo jedan ima vezu sa humanitarcima UN. Higijenske okolnosti u kojima žive su očajne. Kako bi preživeli naredna četiri meseca neophodna je pomoć od 24 miliona dolara. Donatori su obezbedili tek deset miliona. I vlasti i pobunjenici poigravaju se njihovom sudbinom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.