Diplomatska EUREKA

„Eureka”, arhimedovski su prokomentarisali zvanično ovdašnje obaveštenje da „spoljna politika Srbije ima četiri stuba – Evropsku uniju, SAD, Rusiju i Kinu”. Usklik je izražavao: i odobravanje da je tako širokim pozicioniranjem Beograd sebe „ispravno” postavio u globalnim odnosima i ironiju da se „kontraproduktivno razapeo”.

Specijalista za igru reči kaže da spor nestaje – ako se pomenuti izraz upotrebi kao skraćenica EUREKA. Jer, onda može da se protumači kao kovanica koja „razjašnjava” strategiju Srbije: cilj joj je da uđe u EU (Evropsku uniju) ka kojoj vodi „vrludava” REKA (Rusija, Evropa, Kina, Amerika).

Bile su neophodne, kako se saznaje, i druge varijante verbalne akrobatike da se stranim i domaćim radoznalcima „otkrije pravo značenje” letošnje izjave predsednika Borisa Tadića o „četiri stuba” beogradske diplomatije. Iako je on naglasio (u intervjuu „Politici”) da je „najvažnije da Srbija postane članica EU”, da je to „nepromenljiv politički cilj” i da „ostala strategijska partnerstva ne ometaju postizanje tog cilja”, čule su se slutnje da se ovdašnja spoljna politika „razuđuje” tako da „nije sasvim jasan raspored njenih prioriteta”. Ako postoji nepokolebljiva rešenost da se ide ka Briselu, čemu njegovo „stavljanje u koš” sa Vašingtonom, Moskvom i Pekingom – širila se ljubopitljivost.

Kad se u vidu imaju složene okolnosti i raznovrsne dostupne procene, moglo bi da se kaže da je do pluralizacije stubova da bi se obgrlio samo jedan od njih, došlo iz takođe četiri razloga: 1. pošto je priključivanje kontinentalnoj uniji poduži i delikatan proces, podesno je svoj međunarodni položaj i predstojeću kandidaturu ojačati i što jačim spoljnim vezama 2. pod pritiskom ekonomske krize, neophodna je materijalna potpora s više strana 3. za očuvanje teritorijalnog integriteta, bitan je razvoj saradnje sa silama, pogotovu stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, koje se protive (Rusija, Kina) jednostrano proklamovanoj nezavisnosti Kosova 4. treba imati i plan B i kad si ubeđen da će se ostvariti plan A.

Do svestranog kombinovanja dolazi, međutim, u vreme povećanih komplikacija u međunarodnim odnosima. Opet u četvorouglu: 1. ni velikim silama nije više lako da za svoje programe privuku ostale „gigante” ili male zemlje, a kamoli malim zemljama da za svoja stremljenja okupe vodeće sile 2. kriza mahom navodi da se vodi računa o sopstvenim neposrednim interesima 3. Balkan poodavno nije među globalno istaknutim prioritetima (prednjače borba protiv terorizma i stabilizacija međunarodnih finansijskih i energetskih tokova) 4. nema saglasnosti ni oko redosleda poteza i dometa mera za načelno usaglašene međunarodne težnje (smanjivanje zagađivanja atmosfere, neširenje oružja za masovno uništavanje, suzbijanje siromaštva).

Ovdašnja diplomatska operativa deluje u još jednom četvorouglu. Koji čine: susedi (od kojih su četiri delovi bivše nam zajedničke države), Haški tribunal, nesvrstani i međunarodne institucije (UN, MMF, Svetska banka).

U svemu tome, kao opet samostalna država Srbija nastoji da oblikuje svoj novi međunarodni identitet. Operacija spada među najsloženije te vrste. Iz ponovo bar četiri razloga: 1. da se pokažemo kooperativni u meri u kojoj smo bivali, ili tako doživljavani, kao konfliktivni 2. da se od aktera od koga su se drugi ocepljivali iskažemo kao podesan partner za pridruživanje 3. da se afirmišemo kao skladan deo neposrednog okruženja i 4. da se prilagodimo situaciji da su nam za ostvarenje naših interesa veliki partneri potrebniji nego mi njima za realizaciju njihovih težnji, osim ako s nama računaju kao s monetom za međusobno potkusurivanje.

Dodatnu originalnost našeg položaja, kojoj ne nalazim ravna bar u ličnom podužem spoljnopolitičkom iskustvu, vidim u okolnosti da postoji gotovo apsolutna saglasnost (i Brisela i Vašingtona i Moskve i Pekinga, kao i svih zavađenih ovdašnjih bitnih snaga) da treba samo da „ćagom” ozvaničimo ono što jesmo – deo Evrope. Pa zašto ipak još nismo na pragu ulaska u njenu uniju – pitanje je na koji bi oni što misle da su mu pronašli celovit odgovor, mogli da se odvaže da uzviknu „EUREKA”…