Obama najuticajniji, Putin treći

Predsednik SAD Barak Obama proglašen je za najmoćnijeg čoveka sveta na upravo objavljenoj listi časopisa „Forbs“.

Njega u stopu prate kineski predsednik Hu Đintao i ruski premijer Vladimir Putin. Za razliku od njih trojice, znatno slabije pozicije na listi „Najmoćniji ljudi sveta“ zauzeli su brojni uticajni evropski i svetski političari. Na njihovim mestima su se, potpuno (ne)očekivano, našli finansijeri i filantropi, a svakako najveće iznenađenje predstavljaju imena poznatih kriminalaca – begunaca od pravde.

Kako je objašnjeno na vebsajtu časopisa, kriterijumi kojih su se novinari sastavljači ove liste pridržavali razlikovali su se od uobičajenih koje ovaj američki magazin koristi prilikom sastavljanja svojih godišnjih lista. Naime, pre nego što je nastao konačan spisak na kojem se nalaze imena ukupno 67 osoba (po jedno ime na svakih sto miliona ljudi na planeti), oni su morali da „odgovore“ na četiri postavljena pitanja: „Da li ta osoba utiče na veliki broj ljudi?“, „Kolika su finansijska sredstva kojima raspolaže?“, „Da li se njena moć ogleda u više oblasti“ i „Da li svoju moć aktivno koristi?“. Upravo zbog tih pitanja nastala je ova prilično neuobičajena lista, kojom su mnogi mediji iznenađeni.

„Potpuno očekivano“ prvo mesto na „Forbsovoj“ listi je pripalo američkom predsedniku, navodi britanski „Telegraf“, dok su na drugoj i trećoj poziciji kineski predsednik i ruski premijer. Među prvih deset svrstani su još Ben Bernanke, predsednik američkih federalnih rezervi (4. pozicija), peto mesto dele osnivači „Gugla“ Sergej Brin i Lari Pejdž, vlasnik „Njuz korporacije“ Rupert Mardok je sedmi, dok je osnivač „Majkrosofta” Bil Gejts deseti (drugi najbogatiji čovek na svetu Voren Bafet je 14. na spisku, dok je treći najbogatiji Karlos Slim Elu šesti).

Evropski lideri umnogome su zanemareni, pa se tako britanski premijer Gordon Braun nalazi na 29. poziciji, a francuski predsednik Nikola Sarkozi je zauzeo „razočaravajuće“ 56. mesto (što je čak tri mesta slabije od predsednika FIFA Jozefa Sepa Blatera).

Mnogo bolje je prošao skandalima uzdrmani premijer Italije Silvio Berluskoni (12. na spisku), koji za ovu visoku poziciju treba da zahvali „političkom angažmanu, monopolu u medijima i vlasništvu nad fudbalskim klubom ’Milan’”. Samo jedno mesto iznad njega zauzeo je papa Benedikt Šesnaesti, jer je on „duhovni lider za više od milijardu duša, što otprilike predstavlja šestinu populacije“, objasnili su sastavljači.

Ipak, ono što je svima privuklo pažnju jeste podatak da su se na 37. i 41. mestu našli lider Al Kaide Osama bin Laden, odnosno meksički narkobos Hoakin Gusman. Jer, njih dvojica su bolje plasirani i od predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva (43. na spisku) i Venecuele Uga Čavesa, koji je zauzeo poslednje – 67. mesto.

„Ova lista je samo polazna tačka za dalju diskusiju, nije poslednja reč”, naveli su autori i dodali: „Da li je dalaj-lama (39) zaista moćniji od francuskog predsednika? Da li ’nedostojni’ kriminalci, poput meksičkog milijardera i narkobosa Gusmana uopšte pripadaju ovoj listi?” Ova, kao i još nekoliko retoričkih pitanja, sastavljači liste su izneli u zaključku teksta u kojem su pozvali sve zainteresovane da se priključe raspravi.