Herman van Rompuj: majstor za političke kompromise

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 20. novembra – Herman van Rompuj, dosadašnji premijer Belgije, imenovan je sinoć za prvog predsednika u istoriji Evropske unije, a da nikada nije pobedio na izborima za bilo koju od dve funkcije. Flamanski demohrišćanin, po zvanju ekonomista, dosad nepoznat široj javnosti izvan Belgije, dobio je odlučujuću podršku Berlina i Pariza – što ga je vinulo u sam vrh evropske, ali i svetske politike.

Jedna od glavnih dilema kojom su se bavili mediji prethodnih dana, a to je ko će sesti u fotelju stalnog predsedavajućeg Saveta EU, rešena je tokom radne večere 27 lidera EU njegovim postavljenjem naprečac, ali to svakako nije kraj pitanjima u vezi sa ovim naizgled skromnim činovnikom rođenim u Briselu 13. oktobra pre 62 godine.

Britanski mediji lansirali su sinoć odmah po njegovom imenovanju još jednu pitalicu, kako se zapravo izgovara predsednikovo prezime? Iako je bila očigledna namera Britanaca da priču o prvom predsedniku obogate dozom ironije sa naglaskom na njegovu anonimnost, ispostavilo se da zaista postoji više nego jedna verzija koju su mediji u Evropi koristili saopštavajući njegovo ime. Rompe, Rompaj, Rompuj, Rompoj, Rompi, neki su od načina kojima su se sinoć služili spikeri u pokušaju da saopšte građanima EU kako se zove njihov predsednik. Pažljivim preslušavanjem flamanske verzije može se zaključiti da je on ipak Rompuj, s tim da poslednji samoglasnik zvuči kao nešto između „u” i „o”, a u francuskoj verziji između „u” i „a”.

U kabinet premijera Belgije Rompuj je ušao prvog decembra prošle godine, takođe iznenada, posle bankarske afere koja je bila povod za ostavku Iva Leterma. Kralj Belgije Albert Drugi pozvao ga je kao zamenu i poverio mu komplikovan zadatak da pomiri koaliciju Valonaca i Flamanaca podeljenih u pet partija i da pokuša da smanji negativne posledice finansijske i ekonomske krize koja je tresla ne samo Belgiju nego čitav svet. Začudo, Rompuj je uspeo u tome iznad svih očekivanja i pokazao veliki smisao za kompromis. Niko, pa ni Evropska komisija, nije bio impresioniran njegovim planom fiskalne politike, ali pokazalo se da je plan dao dobre rezultate.

Pre stupanja na premijersku dužnost više od pet godina proveo je u vladinim ministarstvima, gde je bio zadužen za budžetska pitanja. Saradnici ga opisuju kao odgovornog porodičnog čoveka (oženjen je i otac je troje dece) koji ne govori mnogo, ali zna da utiče na sagovornike i da im ulije poverenje.

Vaspitan je i obrazovan u konzervativnom katoličkom duhu, a jedna od najčešće citiranih njegovih izjava izrečenih u belgijskom parlamentu jeste da „Turska nikada neće postati deo EU, jer Evropa počiva na hrišćanskim vrednostima”. Njegovi poznanici iz studentskih dana, a to je bilo tokom buntovnih šezdesetih godina, tvrde da je živeo po strogim moralnim (katoličkim) načelima, čime je zavredeo epitet neobičnog mladića.

(/slika2)Za njega je politika najveća i najčasnija avantura, kako sam tvrdi, a u nju je ušao 1973. godine i ubrzo postao lider omladine flamanskih demohrišćana kojima je ostao veran, a 15 godina kasnije došao je na čelo partije. Pre toga je proveo tri godine na poslovima u centralnoj banci Belgije. Od 1988. do 1995. godine bio je poslanik u belgijskom senatu.

Najveća trauma njegove političke karijere bilo je pristajanje na legalizaciju abortusa 1990. godine, ali je prihvatio kompromis. Dve godine kasnije proveo je partiju kroz jedan od najturbulentnijih perioda belgijske unutrašnje politike i izborio se za usvajanje federalnog budžeta. Od 1993. do 1999. godine bio je potpredsednik vlade i ministar finansija, a državni ministar je postao 2004. godine. Predsednik komore belgijskih privrednika bio je do stupanja na premijersku dužnost prošle godine. Govori nekoliko evropskih jezika, što mu je, između ostalog, bila dobra preporuka za posao stalnog predsedavajućeg Saveta EU, gde se kompromisi često postižu razgovorima u četiri oka.

Juče kasno poslepodne ponovo je otišao u nenajavljenu audijenciju kod svog kralja, a razlog je bio dogovor o napuštanju premijerske funkcije zbog novih obaveza u Savetu EU. Njegov mandat traje dve i po godine, a radiće za godišnju platu od 357.000 evra.

V. Jokanović