ALEKSANDAR VUČIĆ

Kriminal i korupcija kao najveće zlo savremenog sveta prouzrokovali su, između ostalog, naravno, dramatičnu podelu u društvu na malobrojne bogataše i brojnu sirotinju, uz izvestan broj ljudi koji nekako plivaju u prostoru srednje klase. Razume se, nisam od onih koji prezire bogate ljude apriori. Naprotiv. Poštujem svakoga ko je sposoban, svakoga ko ume da zaradi novac, ali ne poštujem one i nikada neću koji su se obogatili na narodnoj muci, zloupotrebom i krađom državnih para. Dakle, ako neko može da mi objasni kako je moguće da neko ko osnuje firmu, recimo 1995. godine, do 2006. godine raspolaže bogatstvom od nekoliko stotina miliona evra prihvatiću da sam glup i da je jedino rešenje da prekinem da se bavim bilo kojim javnim poslom. Smatram da je apsolutno nemoguće, bez obzira na nečiju genijalnost, da stekne toliku imovinu na častan i dostojan način. Istovremeno, svi srpski, veliki bogataši, imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da su bili, ili jesu deo sistema vlasti, neposredno ili posredno, svejedno.

Od 5. oktobra 2000. godine taj proces raslojavanja društva ubrzan je i doveden do apsurdnih granica. Političari koji omogućavaju ekonomsku vlast svojim bogatim prijateljima, od kupovine jeftinih placeva, do svakovrsnih monopolskih dozvola u trgovini i proizvodnji, postaju bogatiji, ali i oni upadaju u tajkunsku zamku, jer o svim pitanjima, pa i o onim parekselans političkim, ne odlučuju više oni, već njihovi saveznici, naravno tobožnji, a to su tajkuni. Nije nimalo slučajno da država sem obračuna sa Bogoljubom Karićem, koji im je smetao i u obavljanju političkih poslova, nije napala lopovluk, jasan i primetan kod mnogih modernih srpskih biznismena.  Srbiji je potreban lek za tajkunizaciju. Uz iskorišćavanje potencijala onih koji do bogatstva nisu došli protivpravnim putem, država mora da se obračuna sa pljačkašima, lopovima i kriminalcima svake vrste, bez obzira na to koju političku opciju ti ljudi podržavaju. Iskustvo i model koji je u Rusiji primenio Vladimir Putin najbolji su putokaz za Srbiju i srpske političare. U stvari, to je jedina šansa za opstanak naše Srbije. 

Generalni sekretar SRS