Reci „ne” nasilju

Kad god sam slušala priče o nasilju u porodici, uvek sam se pitala kojim se ženama takve stvari dešavaju, jer nikad nisam srela osobu koja je priznala da je bila žrtva maltretiranja. I nije mi nikad bilo jasno zbog čega žene trpe fizičku, psihičku i seksualnu torturu svojih partnera, kao ni zašto ne smognu snage da se otrgnu iz „kandži” nasilnika. Na ovaj veliki problem žena odnedavno gledam drugačijim očima, tačnije od onog trenutka kada mi je prijateljica Mira priznala da je trpela dugogodišnje nasilje i da je to razlog zbog čega su se ona i njen suprug razišli posle 13 godina braka.

– Godinama sam trpela njegovo iživljavanje, šamare, batine... Čini mi se da uopšte nisam bila svesna toga šta mi se dešava. Kad nisam išla na posao, sedela sam kod kuće i non-stop nešto radila da me on ne bi vređao i fizički napadao, samo zato što je smatrao da možda mislim o nekom drugom muškarcu. A, s druge strane, primoravao me je da gledam kako odlazi na skupa putovanja ili u noćne klubove sa ljubavnicama, jer nisam smela da „pisnem”. Maštala sam o odlasku od njega, a onda se jednog dana ukazala prilika da odem kod moje majke. Povela sam decu i više mu se nikad nisam vratila –  objasnila mi je Mira, koja sebe sada doživljava potpuno drugačijom osobom, sigurnom u svoje kvalitete, koja više ne dozvoljava da je bilo ko omalovažava i trudi se da u životu sve što radi – radi sa osmehom. Kako kaže, najviše joj smeta to što se nije ranije osvestila i što, iako je prošlo sedam godina od kada je napustila muža-nasilnika, sudski spor još nije završen.

Posle ove priče, zapitala sam se koliko žena zapravo prećutkuje batine i teror. A onda sam naišla na podatak koji me je zapanjio. Surova statistika pokazuje da zapravojedna od četiri žene trpi nasilje, a da čak oko 70 odsto tog nasilja dolazi od člana porodice zlostavljane žene. Ovi podaci su svake godine u porastu, i to ne zato što su pripadnice nežnijeg pola sada više zlostavljane nego nekada, nego što su, jednostavno rečeno, postale dovoljno hrabre da to priznaju.

Stručnjaci kažu da žene moraju dobro da obrate pažnju sa kakvim se muškarcima upuštaju u vezu, a na listi onih koji jednog dana mogu da postanu nasilni nalaze se tipovi sa „kratkim fitiljem”, koji su gledali kako otac tuče majku i koji su agresivni. Mira ima ideju da pokrene neko udruženje koje će se baviti ovom problematikom, a sa ciljem da se mladim devojkama skrene pažnja da nije sramota priznati da se trpi teror nasilnika i da one nisu krive zbog toga. Reći „ne” nasilju – nikad nije kasno.