Đorđevićeve majstorije

Učiti od najboljih je privilegija, a učiti od idola je ekskluzivitet. Imali su ga članovi kadetske reprezentacije Srbije, a u ulozi demonstratora bio je Aleksandar Đorđević. Mesto, dvorana Vizure u Zemunu, povod, specijalistički kamp za bekove i visoke igrače koji organizuju Košarkaški savez Srbije i Udruženje košarkaških trenera. Ovaj redak i vredan košarkaški hepening (na sličnom nivou održan poslednji put 1978. na borskom jezeru), koji je osmislio selektor Dušan Ivković, pratilo je nekoliko stotina trenera mlađih kategorija, koji su aplauzom ispratili igračku legendu i kolegu Đorđevića. U drugom delu programa sa dugajlijama je radio Dejan Milojević, neprevaziđeni majstor igre „jedan na jedan“, a najavljeni su i Dejan Bodiroga i Željko Rebrača.

Još jedenom smo bili svedoci koliko naša košarka gubi što asovi nisu u prvim borbenim redovima, pre svega na terenu jer tu mogu najviše da pomognu. Kakvom lakoćom i sa koliko žara je Đorđević objašnjavao mladim igračima tehničke detalje, „cake“ koje su na njega preneli prethodnici, od Ćosića do Slavnića.

– Drago mi je što sam u prilici da momcima prenesem bar delić igračkog i trenerskog isksutva. Ovo je dobar, ali ne i jedini način da se nešto u košarci kaže, ali asovi bi trebalo da se fokusiraju više na igrače nego na trenere, kako na terenu tako i van njega. U košarci se često menjaju pravila i mnogo još čega, ali suština igre ne. Ne samo na terenu nego i pričnom, mladim igračima možemo mnogo toga da kažemo o bitnim faktorima uspeha, ambicijama, motivaciji, željama, o tome šta nas je dovelo do nekih pozicija i gde su „prečice“ – istakao je Đorđević.

Iako su mu nuđene mnoge funkcije, od predsednika Olimpijskog komiteta do vodećih pozicija u košarkaškoj organizaciji, Đorđević još uvek ne vidi sebe u nekoj ozbiljnijoj sportskoj priči u Srbiji, bar ne za javnost. Ostavio je utisak da se nešto „iza brda valja“...

– Ne volim da pričam hipotetički. Jednostavno, još nije trenutak i situacija za akciju. Ideje imam, ali ne bih o tome ovom prilikom – ostao je zagonetan legendarni košarkaš.

Naši najbolji kadeti, koje dogodine očekuje Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, s budnom pažnjom slušali su svaku Saletovu reč, upijali, a zatim i pokušavali da ponove njegove pokrete. Iako su dva sata premalo za sud, Đorđević se pohvalno izrazio o njihovom potencijalu, ali se nije ustručavao da ukaže na nedostatke.

– Dok ne vidiš kakva je konkurencija ne znaš koliko si dobar ili loš. U igri „pet na nula“ svi smo super, ali to nije dovoljno. Ima talentovanih momaka kao i uvek, ali moja poruka je da više rade na tehničkim detaljima i ispravljanju nedostataka. Ne postoji savršen igrač, tokom čitave karijere svako nosi i svoje mane, ali mnoge mogu da se otklone, pre svega kada je tehnika u pitanju. Košarka i jeste sport broj jedan jer ima mnogo pravila i zahteva koje moraš da naučiš i poštuješ. Ona se igra i rukama i nogama, telom, a najviše glavom, a dobra tehnika je korak koji vodi ka vrhu – naglasio je Saša Đorđević.

M. Stojaković