Nezavisnost Kosova ugrožava poredak

HAG – Šef delegacije Srbije, ambasador Dušan Bataković rekao je u Međunarodnom sudu pravde da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Bataković je naglasio da su jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.

Srpska delegacija danas je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu predstavila agumente za odbranu Kosova i Metohije, čime je počela rasprava o pitanju legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, koje je Generalna skupština UN postavila sudu na inicijativu Srbije.

Kosovo predstavlja srpsku istoriju i kolevku njene državnosti i jedan od ključnih temelja njenog identiteta, ukazao je šef srpske delegacije i napomenuo da su Srbi, od konstitutivnog naroda u Srbiji, protiv svoje volje svedeni na status manjine u svojoj državi.

„Srbija je uverena da će UN i međunarodna zajednica uz pomoć savetodavnog mišljenja sudija MPS iznaći pravi odgovor za ovaj izazov koji pogađa same temelje međunarodnopravnog poretka”, naglasio je Bataković i detaljno objasnio genezu kosovskog problema.

Deklaracija nezavisnosti i protiv prerogativa SB UN

Advokat Vladimir Đerić podsetio je na važnost savetodavnog mišljenja koje će izdati sud i koje će, iako nema obavezujuće dejstvo, uticati na budući stav Generalne skupštine i Saveta bezbednosti UN prema jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, kao i politiku prema njemu.

Đerić je ukazao na niz pravnih propusta, koji se, pored ostalog tiču legitimnosti donošenja jednostrane deklaracije nezavisnosti, navodeći da iza njega ne stoji narod Kosova, već predstavnici privremenih institucija u južnoj srpskoj pokrajini.

Profesor međunarodnog prava Andreas Cimerman iz Nemačke ukazao je kako je nizom akata kosovskih samoproklamovanih vlasti kršena rezolucija 1244, ističući da se deklaracija nezavisnosti suprostavlja ne samo međunarodnom pravu već i prerogativima Saveta bezbednosti UN.

„Rezolucija 1244 predviđa da će se budući status pokrajine odrediti kroz miran politički proces i da svaki konačni dogovor mora da se postigne na miran način i kroz pregovore, kao i da mora da ga odobri Savet bezbednosti”, ukazao je Cimerman i podsetio da su bečki pregovori o statusu Kosova od početka bili predodređeni da ne uspeju, pre svega zbog pristrasnosti medijatora Martija Ahtisarija.

Cimerman je sudijama ukazao na pravne aspekte kršenja odluka Saveta bezbednosti koje su kulminirale secesijom Kosova, i pored izričite zabrane najvišeg tela UN da se bilo kakav status može postići nekakvim unilateralnim aktima.

Bez mogućnosti samovoljnog delovanja

Ekspert za međunarodno pravo iz Velike Britanije Malkolm Šou ocenio je da su principi suverenosti i teritorijalnog intergiteta koji su uspostavljeni u međunarodnom pravnom poretku dovedeni u pitanje posle deklaracije koju su privremene institucije Kosova samovoljno izdale i proglasile južni deo Srbije za državu, mimo pravila koja su zacrtana međunarodnim pravom.

Pozivajući se na brojne međunarodnopravne dokumente, Šou je istakao obavezu postovanja teritorijalnog integrita država, bez mogućnosti samovoljnog delovanja zajednica u okviru država.

„Ono što je stvoreno ilegalno ne može naknadno da se ozakoni”, poručio je Šou i podsetio da su tvorci deklaracije o nezavisnosti Kosova već „propali na testu legalnosti”, samovoljnim kršenjem rezolucije 1244 i uniteralnim potezom koji je suverenitet jedne države doveo u pitanje.

Takođe je ukazao na opasnost koja preti ne samo državama sa sličnim problemima, čiji bi celovitost i suverenitet mogli da budu dovedeni u pitanje konvalidacijom nelegalnog akta, već i celom međunarodnom poretku.

Produbljivanje problema

Profesor Marselo Koen iz Švajcarske obrazložio je da je pravo na samoopredeljenje nekog naroda ustanovljeno u kolonijalnom okruženju, i podsetio da nijedna samoproglašena država od 1954. nije priznata od najveće svetske organizacije UN.

Takođe je ukazao na činjenicu da nijedna rezolucija Saveta bezbednosti ne prepoznaje južnu srpsku pokrajinu kao državu, ocenjujući da ni autori deklaracije nisu sasvim sigurni u zakonitost svog postupka.

„Secesija ne može da ozdravi Kosovo, već naprotiv ona će tek izazvati dalje produbljivanje problema u tom regionu i niz nesuglasica među državama koje ga priznaju, odnosno ne priznaju kao državu”, upozorio je Koen.

Završnu reč u ime srpske delegacije dao je koordinator tima Saša Obradović ukazujući da potezi Prištine nisu u saglasnosti ni sa rezolucijom 1244, niti sa međunarodnim pravom, kao i da slučaj Kosova nije „sui generis”, kao što to žele da predstave autori jednostrane deklaracije Kosova.

On je upozorio da će kršenje osnovnih principa međunarodnog prava i poretka dovesti do situacija u kojoj će svako moći da svoj slučaj predstavi kao presedan i odstupi od međunarodnog prava, ukoliko to nađe za shodno.

Predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana obavestio je na početku sednice učesnike u postupku da su, od danas, pisani podnesci država koje su dale svoje mišljenje o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, dostupni javnosti na veb sajtu suda.

Raspravi o pitanju „da li je deklaracija nezavisnosti koju su izdale privremene vlasti na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom”, prisustvovali su ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić sa saradnicima, ambasador Srbije u Holandiji Čedomir Radojković, kao i stotinak predstavnika diplomatskog kora iz celog sveta.

-------------------------------------------------------

Priština odbacuje bilo kakvu mogućnost pregovora o stausu

HAG–  Delegacija Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je danas pred 15 sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti „volja kosovskog naroda”, odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.

Šef delegacije, koju MSP naziva „autorima jednostrane deklaracije o nezavisnosti” Hiseni izjavio je da je (jednostrana ) deklaracija o nezavisnosti Kosova bila „stanje i realizacija volje naroda Kosova, koja se dugo godina unazad ogleda u želji njegovih građana da sami odlučuju o svom političkom statusu”.

„Ne osvrćući se na probleme u prošlosti i patnje naroda Kosova kroz koje je prošao, mi još imamo želju za dobrosusedskim odnosima sa Srbijom i rado bismo pregovarali sa njom o praktičnim pitanjima koja se javljaju u mešovitoj zajednici”, kazao je Hiseni.

Prema njegovim rečima, takvi pregovori bi morali da se vode između dve ravnopravne države, Kosova i Srbije.

„Ne bismo mogli da uđemo u pregovore koji bi doveli u pitanje naš status suverene i nezavisne države”, naglasio je šef prištinske delegacije.

Hiseni je kazao da „oni koji žele da obnove pregovore su ili nesvesni situacije na terenu, ili žele da stvore haos u regionu”, jer su „Kosovo priznale sve susedne države, osim Srbije”.

On je odbacio mogućnost da Priština prihvati poziv Beograda i nastavi pregovore u kojima Srbija neće prihvatiti Kosovo kao nezavisnu državu, jer bi to, prema njegovom mišljenju, moglo da dovede do novih konflikakta u regionu.

„Nezavisnost Kosova je nepovratna i to će i ostati za dobro celog regiona kao i za dobro održivog mira u regionu i bezbednosti”, naveo je šef delegacije Prištine.

Britanski advokat Majkl Vud, član prištinske delegacije, izložio je „činjenice koje osvetljavaju specijalne uslove koji su doveli do deklaracije nezavisnosti”.

Pozivajući se na presudu koju je izrekao Haški sud u „slučaju Milutinović”, kada je nekoliko državnih funkcionera osuđeno na višegodišnje zatvorske kazne zbog zločina na Kosovu, Vud je naveo da je prema narodu Kosova krajem devedestih godina prošlog veka vršen masakr, da je na desetine hljada ljudi ostalo bez članova porodice, domova”

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen je na tom suđenju.

Profesor Danijel Miler, član delegacije Prištine, fokusirao se na „posebnu prirodu kosovskog problema”, ukazujući da se deklaracija nezavisnosti nije uopšte bavila pitanjima državnosti, ili proznanja Kosova kao države, dok je profešor Šon Marfi, takođe član delegacije, ocenio da deklaracija nije narušila rezoluciju Saveta bezbednosti 1244.