Sami sebe izrabljuju

U Srbiji je sve više privatnih firmi koje zapošljavaju neprijavljene radnike, a oni su često primorani da rade i prekovremeno. Inspekcija rada zato teže pronalazi takve slučajeve, jer zbog velike nezaposlenosti, čiji je uzrok i neusklađenost ponude i potražnje na tržištu rada, teško je obezbediti saradnju sa radnicima. U takvom „negativnom radnom odnosu”, kako kažu nadležni, oni su najčešće primorani da saučestvuju u sopstvenom izrabljivanju i kršenju zakona.

A zakon je sasvim jasan. Kada se otkriju takve „gazde”, podnosi se prijava sudiji za prekršaje i sledi kazna, koja za preduzetnike iznosi 400.000 do 600.000 dinara, a za pravna lica od 800.000 do milion dinara.

– Ali ima i jedna „rupica” u zakonu koju poslodavci zloupotrebljavaju – ukazuje Radovan Ristanović, direktor Republičkog inspektorata za rad. – Poslodavac, po zakonu, nije dužan da ugovor o radu sklopljen sa zaposlenim radnikom drži u sedištu firme, tako da uvek nađe neki izgovor pred inspekcijom i „doneće ga sutra”. Gazda ugovor donese, ali naknadno potpisan od radnika, pa i u ovakvom slučaju radnik štiti poslodavca koji mu nanosi štetu.

Poslodavci, takođe, nisu obavezni da vode evidenciju o tome koliko sati njihov radnik provede na radnom mestu – četiri, osam ili deset, pa se i tako vrši zloupotreba zakonskih normi o prekovremenom radu.

Ali i kada se sve to utvrdi i podnese prekršajna prijava, nastaju problemi „u realizaciji”. Jer, postupak koji se vodi pred sudijom neretko zastareva. Zakon predviđa da od podnošenja prijave do izricanja kazne ne može da prođe više od dve godine. Uprkos tome, samo ove godine, od 2.500 podnetih, zastarelo je oko 800 prijava.

Ali, što bi neko rekao, to nije sve. Zastarevaju i konačna rešenja za naplatu.

– Kad inspekcija utvrdi da poslodavac zapošljava neprijavljene radnike, poslodavac u trenu smisli originalan izgovor. Obično biva da su „oni na probnom radu ili volonteri – navodi Ristanović još jedan od bezbroj bisera iz bogate prakse inspektora rada. – Zakon je i u ovakvim slučajevima jasan. Onaj ko je na probnom radu, morao je sa vlasnikom firme da potpiše ugovor o probnom radu, dakle da je u legalnom radnom odnosu. Isto važi i za volontera, koji mora da ima ugovor da radi kao volonter. Ako nema uredna dokumenta, neprijavljeni radnik ostaje uskraćen za godine radnog staža, ne uplaćuje mu se doprinos u penzioni fond.

Najčešće žrtve rada na crno su određene kategorije stanovništva – mladi nekvalifikovani radnici, nezaposlena lica, izbeglice, žene, lica koja su i inače ugrožena svojom pozicijom u društvu. Sve to šteti državi, radnicima i onim poslodavcima koji uredno plaćaju svoje obaveze. Stoga je potrebno da u rešavanju ovog problema učestvuje država, Unija poslodavaca, sindikati i drugi organi sa različitim nadležnostima, ukazuje naš sagovornik.

Prema Ristanovićevoj oceni, trenutno u Srbiji ima oko 300.000 do 600.000 zaposlenih koji rade na crno.