Istorijat svetskih šampionata (1)

1. SP u Pragu, Čehoslovačka (1949)

SVETSKA odbojkaška federacija (FIVB) osnovana je 1947. godine, a već dve godine kasnije (1949) organizovan je i prvi mondijal. Domaćin najboljim odbojkašima bio je Prag, a učešće je uzelo deset selekcija. Iako se radilo o Svetskom prvenstvu, svih deset reprezentacija je bilo sa jednog kontinenta – iz Evrope!

Prvi šampion sveta je bio SSSR, a to i ne čudi, s obzirom da je ova zemlja po završetku Drugog svetskog rata dominirala u većini kolektivnih sportova. Domaćin Čehoslovačka je stigao do srebra, a bronza je pripala Bugarima.

KONAČAN PLASMAN: 1. SSSR, 2. ČSSR, 3. BUGARSKA, 4. Poljska, 5. Rumunija, 6. Francuska, 7. Mađarska, 8. Italija, 9. Belgija, 10. Holandija.

ŠAMPIONSKI SASTAV – SSSR: Anatolij Ejngorn, Valentin Kitajev, Nikolaj Mičejev, Sergej Nefedov, Mihail Pimenov, Konstantin Reva, Vladimir Savin, Vladimir Šagin, Vladimir Uljanov, Vladimir Vasiličikov, Pavel Voronjin, Aleksej Jakušev.

2. SP u Moskvi, SSSR (1952)

MUŠKARCIMA su se na planetarnoj odbojkaškoj smotri pridružile i odbojkašice. Domaćin najboljim seniorima ovoga puta je bila Moskva, a domaćin SSSR je pred svojim navijačima odbranio titulu, ponovo je u velikom finalu savladana, kao i tri godine pre toga, Čehoslovačka, a još jedna bronza je otišla u Bugarsku.

Po prvi put su se pojavile i selekcije koje nisu sa evropskog kontinenta, učešće su ovoga puta uzele i dve azijske zemlje, Indija i Liban, uz Izrael, koji je geografski na najvećem kontinentu, ali zbog političkih razloga nastupa u evropskoj zoni.

KONAČAN PLASMAN: 1. SSSR, 2. ČSSR, 3. BUGARSKA, 4. Rumunija, 5. Mađarska, 6. Francuska, 7. Poljska, 8. Indija, 9. Liban, 10. Izrael, 11. Finska.

ŠAMPIONSKI SASTAV – SSSR: Givi Ačvlediani, Vladimir Gajlit, Evgeni Koseljov, Sergej Nefedov, Mihail Pimenov, Konstantin Reva, Vladimir Šagin, Sergej Čerbakov, Genadij Smoljaninov, Vladimir Uljanov, Pavel Voronjin, Aleksej Jakušev.

3. SP u Parizu, Francuska (1956)

VEĆ 1956. godine na mondijalu mesta se našlo za osamnaest selekcija, a uz čak četrnaest "evropljana" učestvovale su još, po prvi put, Kina, Južna Koreja, SAD i Brazil. Čehoslovaci su vratili deo duga Sovjetima, osvojili su prvo od svoja dva zlata na Svetskim prvenstvima. Srebro je pripalo Rumunima, a bronza je otipla u SSSR.

Po prvi put je debitovala i Jugoslavija, plavi su tada odigrali jedanaest mečeva, a u ekipi trenera Bojana Stranića (čoveka po kome je ime dobio Dom odbojke u Zagrebu) igrali su: Slobodan Milosavljević, Ivan Popović, Vlado Skerbinjek, Branko Stefanović, Bogoljub Stojimirović, Zdenko Mikina, Zoran Živković, Petar Bojić, Draško Salopek, Nikola Đorđević, Josip Krešić, Gordan Janković i Dragoslav Sirotanović (savezni kapiten).

Plavi su u prvom meču, protiv SR Nemačke bili više nego ubedljivi, slavili su maksimalnim rezultatom, a rivalu su u tri seta prepustili samo dva poena! Trijumf je ostvaren i u drugom meču, protiv Portugalije, a potom su usledila četiri poraza, od Čehoslovačke, Bugarske, SAD–a i SSSR–a. Plavi su ostvarili samo još jednu pobedu, protiv Mađarske, a potom je usledila nova serija od četiri poraza – Rumunija, Kina, Francuska i Poljska. Jugoslavija je takmičenje završila na desetoj poziciji.

KONAČAN PLASMAN: 1. ČSSR, 2. RUMUNIJA, 3. SSSR, 4. Poljska, 5. Bugarska, 6. SAD, 7. Francuska, 8. Mađarska, 9. Kina, 10. JUGOSLAVIJA, 11. Brazil, 12. SR Nemačka, 13. Holandija, 14. Italija, 15. Portugalija, 16. Izrael, 17. Belgija, 18. Južna Koreja.

ŠAMPIONSKI SASTAV – ČSSR: Jozef Broz, Karel Broz, Bohumil Golijan, Karel LAžnička, Zdenjek Mali, Jozef Musil, Jaromir Palduš, Karel Paulus, Milan Purnoš, Františeh Švarckof, Ladislav Sinovec, Jozef Tesar.

4. SP u Rio De Ženeiru, Brazil (1960)

ČETVRTO po redu Svetsko prvenstvo je održano u Rio De Ženeiru. Ovoga puta je učestvovalo četrnaest selekcija, a treću titulu osvojio je Sovjetski Savez, zanimljivo ponovo su u finalu porazili Čehoslovake. Bronza je pripala Rumuniji. Šest selekcija je bilo iz Evrope, mnogo manje nego u prethodnim slučajevima, Južna Amerika je imala takođe šest predstavnika, a učestvovali su još Japan i SAD.

KONAČAN PLASMAN: 1. SSSR, 2. ČSSR, 3. RUMUNIJA, 4. Poljska, 5. Brazil, 6. Mađarska, 7. SAD, 8. Japan, 9. Francuska, 10. Venecuela, 11. Argentina, 12. Paragvaj, 13. Urugvaj, 14. Peru.

ŠAMPIONSKI SASTAV – SSSR: Juri Arošidse, Ivan Bugajenkov, Nikolaj Burobin, Nil Fasašov, Genadij Gajkovoj, Nikolaj Gerasimov, Vitalij Kovalenko, Eduard Libinš, Georgi Mondsolevski, Juri Pojarkov, Juri Česnokov, Evgeni Jakovljev.

5. SP u Moskvi, SSSR (1962)

KAD je bilo poznato da će odbojka biti uvrštena u olimpijske sportove, FIVB je odlučio da naredni mondijal bude za dve godine. Domaćin je, po drugi put u istoriji, bila Moskva, a Sovjeti su ponovo dominirali i stigli do svog četvrtog svetskog zlata. Naravno, ponovo je titula osvojena protiv Čehoslovaka i ponovo je bronza otišla u Rumuniju!

Jugoslavija je po drugi put učestvovala na Svetskom prvenstvu i osvojila osmu poziciju. Savezni kapiten je bio Dragoslav Sirotanović, a učešće su uzeli još Adolf Urnaut, Branislav Bulatović, Uroš Ribarić, Dragan Rajačić, Petar Bojić, Josip Tomljanović, Zoran Živković, Zoran Petrović, Vladimir Janković, Stevan Pališaški, Matjaž Jedretič i Mladen Kos.

KONAČAN PLASMAN: 1. SSSR, 2. ČSSR, 3. RUMUNIJA, 4. Bugarska, 5. Japan, 6. Poljska, 7. Mađarska, 8. JUGOSLAVIJA, 9. Kina, 10. Brazil, 11. SR Nemačka, 12. Holandija, 13. Severna Koreja, 14. Italija, 15. Izrael, 16. Albanija, 17. Mongolija, 18. Finska.

ŠAMPIONSKI SASTAV – SSSR: Ivan Bugajenkov, Nikolaj Burobin, Genadi Gajkovoj, Vitalij Kovalenko, Jan Labučkaš, Georgi Mondsolevski, Juri Pojarkov, Eduard Sibirjakov, Juri Česnokov, Anatolij Tžirkov, Juri Vengerovski, Dimitrij Voskobojnikov.

--------------------------------------------------------------------------

Rezultati plavih u Parizu i Moskvi

Treće SP, 1956. godine – Pariz, Francuska: Jugoslavija – SR Nemačka 3:0 (15:0, 15:2, 15:0), Jugoslavija – Portugalija 3:0 (15:4, 15:6, 16:14), Jugoslavija – ČSSR 1:3 (9:15, 13:15, 15:7, 6:15), Jugoslavija – Bugarska 2:3 (7.15, 15:13, 15:13, 6:15, 7:15), Jugoslavija – SAD 0:3 (8:15, 12:15, 12:15), Jugoslavija – SSSR 0:3 (12:15, 15:17, 10:15), Jugoslavija – Mađarska 3:2 (15:10, 9:15, 15:7, 2:15, 15:9), Jugoslavija – Rumunija 2:3 (6:15, 15:10, 15:12, 12:15, 6:15), Jugoslavija – Kina 1:3 (9:15, 14:16, 15:6, 9:15), Jugoslavija – Francuska 1:3 (9:15, 15:4, 13:15, 15:17), Jugoslavija – Poljska 1:3 (1315, 12:15, 15:13, 11:15).