Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hrvatski pravoslavci na temeljima „endehazije“

На пријему код Анте Павелића

Zagreb – Vest da u Hrvatskoj grupa građana osniva tzv. hrvatsku pravoslavnu zajednicu čiji je cilj formiranje autokefalne hrvatske pravoslavne crkve izazvala je za sada burnu polemiku na internet sajtovima, dok reakcije vlasti i institucija u Zagrebu praktično nema. Jedino se do sada oglasio saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke Ratko Gajica iz Knina:

„Pristojno je ne odreći nikome pravo da se izjašnjava, ali ovde se ipak radi o akciji koja je političke prirode, iako na prvi pogled nosi drugačiji naziv. Ako osnivanje samostalne pravoslavne crkve u Hrvatskoj ima politički cilj, onda to meni nije simpatično i mislim da nije dobar potez. Uz sve teškoće koje Srbi u Hrvatskoj imaju, jako je važno da se očuva i neguje nacionalni identitet, da se zaštite vrednosti koje su Srbi generacijama u Hrvatskoj stvarali.“

Gajica kaže da u demokratskim društvima nije problem kada neko želi da osnuje neku versku zajednicu, ali je veliki problem ako time negira neku nacionalnu i etničku grupu, a kamoli narod.

„A upravo to se dešava s osnivačima ove hrvatske pravoslavne zajednice. Iz onoga što se može videti na njihovom internet sajtu, HPZ se zasniva na ’endehaziji’ kada su ustaše izmislile ’Hrvatsku pravoslavnu crkvu’ da bi očistile hrvatski prostor od Srba“, dodaje ovaj saborski zastupnik.

Najava formiranja HPZ nije previše uznemirila mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana. „Ne znam koliko ima Hrvata koji su pravoslavni, ali njihov broj je sigurno veoma mali. Verovatno je reč o ljudima iz mešovitih brakova i oni mogu po zakonu osnovati udruženje. Ali da bi neko u pravoslavnom svetu dobio crkvu, mora da ispuni za to propisane kanonske uslove. U protivnom, ako država i odluči da registruje neku versku zajednicu koja bi se zvala ’hrvatska pravoslavna crkva’, ona će imati status tzv. Crnogorske pravoslavne crkve koju predvodi ekskomunicirani Miraš Dedeić. Niko je neće priznavati u pravoslavnom svetu“, objašnjava mitropolit Jovan.

Inače, Hrvatska pravoslavna crkva postojala je samo tri godine i nije je priznavala nijedna autokefalna pravoslavna crkva. Osnovao ju Ante Pavelić ukazom 3. aprila 1942. godine po naređenju nemačkih vlasti, a cilj joj je bio da onemogući uticaj Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Najavljujući osnivanje HPC Pavelić u jednom govoru 1942. godine poručio: „U pravoslavlje ne dira nitko, ali u hrvatskoj državi ne može biti Srpske pravoslavne crkve.“

Za poglavara HPC poglavnik je postavio tadašnjeg mitropolita jekaterinoslavskog i novomoskovskog Germogena, člana Svetog sinoda Ruske zagranične crkve koju su ruski emigranti osnovali u Sremskim Karlovcima posle Oktobarske revolucije. Sveti sinod SPC u okupiranom Beogradu odmah je osudio nekanonski čin osnivanja HPC, a Sveti sinod Ruske zagranične crkve je Germogena stavio pod zabranu sveštenodejstva.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan podseća da su u tadašnjoj HPC sveštenici uglavnom bili ruski emigranti. „Bilo je, nažalost, i nekih naših Srba kao sveštenik Joca Cvijanović koji je zajedno sa Germogenom streljan u junu 1945. godine.“

Prof dr Veljko Đurić Mišina, autor studije „Ustaše i pravoslavlje: Hrvatska pravoslavna crkva“, kaže da je pozadina osnivanja hrvatske pravoslavne zajednice politička s ciljem da se zastraše Srbi i Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj. Po popisu iz 2001. godine u Hrvatskoj ima više od 300.000 Srba. Kako kaže ovaj istoričar, pojedini ekstremni krugovi u Hrvatskoj i danas govore kako broj Srba u Hrvatskoj treba da bude ispod tri odsto (sada je oko četiri), a osim toga SPC raspolaže velikom imovinom koja nije još sva vraćena.

„Ikonografija sajta www.hrvatskipravoslavci.comje ustaška. Znak hrvatske pravoslavne zajednice je isti kao i Hrvatske pravoslavne crkve Ante Pavelića. Na sajtu spominju i zasluge Savića Markovića Štedimlije koji je u NDH bio glavni urednik časopisa ’Hrvatska pravoslavna crkva’. Preko ovog glasila Pavelić je širio svoju propagandu“, ističe Veljko Đurić Mišina, dodajući manje poznati detalj. Ustav tadašnje Hrvatske pravoslavne crkve pisao je Antonio Jerkov, aktivni član Ustaške mladeži. Jerkov je kasnije pisao i ustav još uvek kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve koja se sredinom šezdesetih godina prošlog veka odvojila od SPC.

R. Arsenić – M. Pešić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.