Beograd – axis mundi

Koncem prošle godine, na sednici Skupštine grada, glatko je prihvaćena inicijativa da se prestonica Srbije kandiduje da 2020. bude i kulturna prestonica Evrope. Sudeći po brojevima, Beograd je zaista idealan kandidat: njegova geografska dužina je 20° 20'. I još jedan dobar znak za optimiste: to je egzaktna tačka na kojoj počinje sletna pista Aerodroma „Nikola Tesla”. Ima i tu neke simbolike, jer ako sve bude teklo po planu Beograd očekuje i milionska najezda turista. Veća nego ikad.

Sa ovom inicijativom pred Skupštinu je izašao Aleksandar Peković, zamenik sekretara za kulturu grada Beograda, podržan od Saveta za kulturu, medije i kreativnu industriju LDP, u kome je oko stotinu kreativaca Beograda, različitih profila i oblasti umetničkog delovanja, ljudi koji, zapravo, nisu političke ličnosti. Posle skupštinskog zelenog svetla, dalji sled poteza je: formiranje organizacionog odbora i operativne agencije, do kraja godine se podnosi kandidatura Evropskoj komisiji i posle je planirana dekada takozvanih tematskih godina (kultura u najširem smislu) – od 2011(pozivni broj Beograda) do 2020. Rezultat ovog „prestoničkog konkursa” treba očekivati 2014. ili one sledeće godine. Više od trideset gradova već su bili pozornice ovog najvećeg kulturnog događaja, dosta njih doživeće to u periodu do 2020. godine, te zato i nisu preterana očekivanja da će se Beograd, kao prvi kandidat iz Srbije, verovatno kvalifikovati za ulazak u ovo društvo evropskih prestonica kulture, iako redovi za to nisu mali.

Podsetimo da čitava ova priča počinje sa Melinom Merkuri. Sve to je pokrenula slavna glumica koja je pred kraj života bila i ministar kulture Grčke. Tek, od 1985. Evropa ima prestonice kulture, a prva u tom dugom nizu bila je Atina. Do 2000. važilo je pravilo: jedna godina – jedna prestonica. Ali, u toj velikoj milenijumskoj godini bilo ih je čak osam. Od tada, najčešće su to dve prestonice kulture, koje čvrsto sarađuju, povezane poput nekakvih kulturnih blizanaca. Ove godine, doduše, biće to prestonice – trojke: Esen, Pečuj i Istanbul.

Put do kulturne prestonice podrazumeva i strategiju dugoročnog planiranja u ovoj oblasti. Upravo ono što nam nedostaje. Aleksandar Peković temeljno je prostudirao „knjigu” od 2000 stranica koju je uradila konsultantska agencija Palmer/Rea, zvanični predstavnik Evropske komisije, i koja je dala izveštaj i analize o prestonicama kulture u periodu 1985–2005.

– Video sam njihove uspone i padove, načine kako su rešavali probleme, razmenjujemo iskustva sa ljudima iz Stokholma (1998), Istanbula (2010), Marseja (2013)...Ovaj projekat važan je za grad zbog mnogo čega, ali izdvojio bih tri glavna nivoa: kulturni, socijalni (sa infrastrukturom) i ekonomski. Značajan je i te kako i podatak: nijedna kulturna prestonica nije bila na gubitku, štaviše, jedan  uložen evro obično se vraćao gradu u iznosu između osam i 10 evra – kaže Peković.

Prelistavamo sa njim tekstove, tabele, grafikone... i vidimo da je u „prestonicu” najmanje uložio Rejkjavik (daleko je Island) – 7,9 miliona evra, dok su kesu najviše odrešili gradski oci Lila – 73,7 miliona. Sada je rano za velike priče o budžetu i programima koje bi ponudila kulturna prestonica Beograd. Tek predstoji formiranje stručnih timova po raznim osnovama. Ono što je izvesno i primarno u ovom „testamentu” Meline Merkuri jeste isticanje bogatstva sličnosti i razlika evropskih kultura, podsticanje prijateljstva među evropskim narodima i osećanja zajedništva.

Na izgled programa uticaće ne samo gradske institucije već i sami građani – napominje Peković. – Svako ima pravo da priloži svoju ideju na punktovima za to namenjenim. Insistiraćemo na toj relaciji grad–građanin. Programi ovog megaprojekta su balans tradicionalne i savremene kulture, visoke i popularne umetnosti, etabliranih institucija i nezavisnih grupa, profesionalaca i amatera, slavnih i talenata... Sve to model je i za jednu buduću kulturnu sliku grada transformisanu prema evropskim standardima. Na Starom kontinentu Beograd je jedan od najstarijih gradova, u kontinuitetu. To nam daje optimizma. Jedan od slogana u našoj kampanji jeste i: Beograd – axismundi (centar sveta).

Neka postane kulturna prestonica Evrope, ni to nije malo!

Muharem Šehović

---------------------------------------------------

Liverpul zaradio 800 miliona funti

Kao prestonica kulture  Lil je 2004. u svoj projekat uključio je čak 162 grada i sela na severu Francuske. Pomenute godine imali su devet miliona posetilaca, a kada se velika „predstava” završila nisu hteli da ugase agenciju koja je na tome radila. Tim koji pobeđuje samo su preimenovali u Lil 3000.