Statini štite od infarkta

Kao što je između krupne i odlučne Helge, mršavice Olive, uvek razumne žene gospodina Kremenka, riđokose Vilme ili Diznijevih dama Mini i Pate teško izabrati idealnu ženu, tako i među statinima, poznatim i popularnim lekovima za snižavanje holesterola, nije lako izabrati onaj koji je idealan.

Ovo je poruka koju lekarima često na svojim predavanjima o lekovima za zaštitu od šloga i infarkta uputi akademik, kardiolog Miodrag Ostojić preko originalnog slajda na kojem su pomenute dame iz stripova i crtanih filmova.

 Kao što svi antibiotici nisu jednaki, tako ni svi statini nisu isti. Statini su lekovi koji snižavaju nivo holesterola i time smanjuju rizik od infarkta ili šloga. Ono što je fluor za zdravlje zuba ili jod za gušavost, to su statini za srce. Čuveni kardiopatolog, Vilijam Roberts rekao je da su statini za srce, ono što je penicilin za streptokoknu anginu. Ovaj lek trebalo bi da uzimaju svi bolesnici koji su već imali infarkt, šlog ili gangrenu udova, koji imaju šećernu bolest i visok rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti i tada govorimo o njegovoj primeni u sekundarnoj prevenciji  objasnio je dr Ostojić.

Ovi i ostali lekovi za lečenje bolesti srca i krvnih sudova, nažalost, u Srbiji su u vrhu najpotrebnijih, jer naša zemlja pored Ukrajine i Rusije ima najveći broj umrlih od kardiovaskularnih oboljenja. U Rusiji na 100.000 umire 688 osoba, u Ukrajini 636, a u Srbiji 553 osobe. Klasični faktori rizika su pušenje, nelečeni i nekontrolisani visok krvni pritisak, poremećaj masnoća u krvi, ali i pol: žene tek posle 65 godine u većem procentu postaju ugrožene bolešću srca.

Statini novije generacije, koji su naravno i skuplji, ne samo što snižavaju visok nivo holesterola u krvi, nego imaju i manje neželjenih dejstava i mogu se kombinovati sa velikim grupama lekova, što je važno, jer je najčešće reč o bolesnicima koji dnevno piju ša„ku” raznih tableta.

 Poremećaji lakše prirode mogu da se reše manje snažnim statinom. Važna je i cena leka. Mnogi se nadaju da će fizičkim vežbanjem pravilnom ishranom, jabukovim sirćetom i raznim narodnim lekovima uspeti da snize holesterol. Međutim, treba znati da količina holesterola samo u jednoj petini zavisi od hrane koju smo uneli, a četvrtina je endogene prirode, dakle ne zavisi od hrane i jedino pomaže lek  naglašava dr Ostojić.

Statine na recept, po rečima profesorke dr Miroslave Zamaklar, endokrinologa dobijaju pacijenti sa dijagnozom familijarne hiperholesterolemije i oni koji su imali neki kardiovaskularni do„gađaj” poput infarkta ili šloga. Takvih osoba, po njenoj proceni ima između 45.000 i 50.000. Međutim, doktorka Zamaklar je za Po„litiku” pojasnila da postoji i veliki broj drugih osoba koje imaju poremećaje lipida, masti u krvi, a nemaju porodično opterećenje, pa treba da uzimaju ovaj lek u prevenciji infarkta ili šloga.