Čuvanje podataka sa cedea i dividija

Rok trajanja medija kao što su cede ili dividi jeste oko pet godina, te stručnjaci upozoravaju da mnogim arhivima i bibliotekama preti veliki gubitak podataka.

U Univerzitetskoj biblioteci u Štutgartu sproveli su projekat kako bi našli način da se digitalni podaci ipak sačuvaju ne godinama nego čak i vekovima.

Dotični projekt je baziran na postupku pretvaranja digitalnih sadržaja u analogne zapise – bitove i bajtove u slova, brojke i slike.

„To je, po našoj oceni, trenutno jedini postupak kojim je moguće automatski obraditi ogromnu količinu podataka i opet analogno ih sačuvati sa što većom mogućom gustinom podataka”, objašnjava Tomas Vendel iz Univerzitetske biblioteke u Štutgartu, prenosi agencija Fonet.

Podaci se prenose na mikrofilmove čija je trajnost, uz pravilno čuvanje, 500 godina. Oni se prepisuju specijalnim laserskim pisačem u boji koji je razvijen u Institutu Frajenhofer za fizikalnu mernu tehniku iz Frajburga.

Razlog za pretvaranje digitalnih podataka u slova i slike je veoma jednostavan – nepoznato je kakvi će kompjuteri biti korišćeni za pola milenijuma, na primer.

Volfgang Ridel, vođa projekta Instituta u Frajburgu, kaže: „Na filmu su podaci koje je moguće neposredno čitati. Nezavisno od operativnih sistema ili bilo kakvih mašina koje više neće postojati. Kojih neće biti ni za pet godina. Ko, na primer, još u računaru ima čitač disketa od pet inča?”

Sa druge strane, zbog velike količine podataka i medij je morao biti što manji. Boja nije bila samo važna za vernu reprodukciju podataka u boji, nego je to i mogućnost da se na istoj površini sačuvaju tri sloja podataka: u crvenoj, plavoj i zelenoj. „Na jednoj slici, to je 30 puta 45 milimetara, što je nešto veće od jednog dijapozitiva, možemo odštampati dva miliona čitkih slova po boji. Budući da imate tri boje i ako vam ne treba ništa osim crno-bele slike, na jednu sliku možete staviti šest miliona znakova”, objašnjava Ridel.

To je oko 18 stranica nekih novina i ova mogućnost trajnog čuvanja podataka ne zanima samo biblioteke i državne službe. Već od leta firma „Mikro arhiv sistemi” sa naučnicima Instituta Frajenhofer ponudiće ovu mogućnost svima koji su zainteresovani.

Prve mašine pojaviće se na tržištu na jesen i biće u stanju da ispišu jedan terabajt digitalnih podataka – više od milion miliona bajtova. Naučnici u Frajburgu istražuju i dalje i, iako zvuči pomalo apsurdno, konstruišu mašinu koja će opet ta slova i brojke pretvarati u digitalne zapise. Svesni su, međutim, da će ta njihova mašina biti savremena. Kakvu će spravu za čitanje mikrofilmova izmisliti unuci naših unuka nije važno jer će mediji, dakle mikrofilmovi, biti i njima dostupni.