Sloveniju u Austriju

Od našeg dopisnika
Ljubljana, 26. januara – „Kad bismo samo mogli da se pridružimo Austriji!”, navode ljubljanske „Finance”, ugledan lokalni list koji se bavi ekonomskim temama, reči prvaka domaće političke scene o rešenju za Sloveniju da se izvuče iz krize. Ideja nije nova, a podstakao ju je Torvaldur Gilfason, profesor ekonomije na islandskom univerzitetu, koji se avgusta lane, posle finansijskog kolapsa te ostrvske državice, zapitao nije li Island premali da bi bio suverena država.

Isto pitanje ovdašnjoj publici sad nameću „Finance”: Nije li ’malenost’ – uzrok za slom?

Jeste profesor Gilfason na kraju sebe ubedio da veličina nije kriva jer „postoji još čitav niz sasvim uspešnih omanjih država”, ali to nije uverilo „Finance”. Jer profesor Gilfason optimizam potkrepljuje sa nešto skepse, tačnije upozorenjem na povećane rizike koji prete malenim državama, uz preporuku kako bi se problem mogao rešiti: „S boljim šefovima – manjom, kompetentnijom i odgovornijom političkom klasom – lakše bismo izbegli greške.”

Polazeći od Gilfasonovog zaključka i povlačeći paralelu sa Slovenijom, „Finance” primećuju da je tu, kao i na Islandu, prisutan veoma skroman izbor kadrova, prevelika količina apetita i pretanka kesa (budžet) da bi svima bilo udovoljeno. „A u međuvremenu – vreme leti; između potrage za konsenzusom (o načinu izlaska iz krize), kriza ne jenjava, situacija se ne popravlja i nismo ni pedalj bliže pobedničkom tronu”, zaključuje list uz otkriće da je nedavno „jedan od viđenijih domaćih političkih prvaka koji je po uverenjima bliži desnici, još u vreme kada globalna i finansijska kriza ’nije pokazala zube’, primetio da (u Sloveniji) nismo sposobni da vodimo državu.” I dodao: „Eh, kad bismo samo mogli da se pridružimo Austriji! Mogli bismo bar da se pohvalimo da smo znali da uništimo još jednu državu. Ubeđen sam da nam za to ne bi trebalo ni deset godina!”

Opisani scenario „ne bismo želeli da priuštimo komšijama na severu, jer našu (slovenačku) ’elitu’ ne bismo priuštili nikome”, cinično poentiraju „Finance”. Uz primedbu da se svake godine čini da „ne može biti gore, nego što je sad, a onda uvek sledi iznenađenje, i to negativno, jer je svake godine sve gore, ali ne zbog ekonomske krize (iako je ona sve zajedno pogoršala) već zbog zakulisnih igara, stanja duha, morala”… U analizi dometa pretposlednjih i poslednjih izbora održanih na državnom nivou, zaključuje da oni jesu doneli nova lica na slovenačku političku pozornicu – ali nisu ukinuli praksu „nove deobe (državnog) imetka”, što sve vodi u glavni problem, „a to je previše rasipnička država”.

Svetlana Vasović-Mekina