Martin: Đoković ne voli da rizikuje

Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”

Melburn, 27. januara – Kao teniser Tod Martin je dogurao do gornjeg proseka: igrao je dva grenslem finala i bio četvrti na svetu. Kao trener blizu je da dodirne zvezde. Njegov plan je da Novak Đoković postane taktički genije, prvi reket sveta, višestruki šampion najvećih turnira. Na tom putu u Melburnu se isprečio Francuz Conga u četvrtfinalu, ali taj poraz je Martinu još veći podstrek.

– Novak nema slab udarac u svom arsenalu, što je vrlina sama po sebi. Ali to nije uvek i dovoljno za najveće uspehe i dominaciju svetskom scenom – objašnjava Amerikanac prepreke s kojima se suočava naš as na putu ka vrhu.

Otkako je postao kandidat za najveće domete, Đoković ima isti kamen spoticanja. U jednom meču može svakoga da pobedi, ali kada se naniže nekoliko iscrpljujućih partija, pa još po velikoj vrućini, problemi sa izdržljivošću naglo iskoče u prvi plan. Takav zadatak se može rešiti na dva načina, kvalitetnijim radom na kondiciji i povećanjem taktičkih mogućnosti u igri. Oba rešenja su proces, ništa ne može preko noći, a Martin je dobio ovaj drugi zadatak. Akcenat je na igri na mreži.

– On sve ima na fantastičnoj osnovi, ali može i da popravi. Servis mu je dobar ali ima prostora za napredak i mora da nauči kada je trenutak da se napadne a kada ne. Takođe, mora da bude pun samopouzdanja kada odluči da krene na mrežu. Napadati nije lako, ali puno je nas koji smo tako igrali. Kada ste napred i loptica prođe pored vas, nije vam lako jer znate da tako ne bi bilo da ste ostali nazad. Zato morate da naučite da ne udarate glavom u zid svaki put kada se to desi.

Najveći problem s kojim se suočava Amerikanac je odvikavanje Đokovića od igre na koju je navikao, kojom je i došao do vrha.

–Novak ne voli da rizikuje na terenu, ima averziju prema takvoj igri. Navikao je da kontroliše situaciju na terenu – objašnjava Martin zašto se Đoković tako teško usuđuje da jurne napred.

Svestan je da načinom igre za koju je majstor – u dugom nadigravanju sa osnovne linije – Đoković često gubi snagu. Jer umesto da neke situacije rešava efikasnim izlaskom na mrežu, on dopušta da se poen razvuče, oslabiga i dovede u neprijatnu situaciju.

– Veoma brzo se može dogoditi da se veći broj mlađih igrača ravnopravno uključi u borbu za prvo mesto na svetskoj ATP listi. Zato je već sada potrebno stvarati igru za taj trenutak, a to se najlakše postiže smanjivanjem sopstvenih slabosti –ističe Martin koji, kao odličan analitičar teniskih aktuelnosti, zna da Federer ne može da igra doveka, a da Nadal ima previše hendikepa s kolenima.

U grupi pretendenata koji jurišaju na kraljevski presto, Đoković ima vodeću ulogu, ali nikako se ne sme zanemariti snaga Huana Martina del Potra ili pokretljivost i kontranapadi Endija Marija. Njima će Đoković najbolje parirati taktičkom raznovrsnošću, arsenalom oružja tako bogatim da bi ga i Federer pohvalio kada ne bi bio šrkt na komplimentima.

Otkako se uključio u rad s našim najboljim teniserom, Martin već ima čime da se pohvali. Iako nominalno pomoćnik Slovaku Marijanu Vajdi, s kojim Đoković godinama radi, činjenica je da je od avgusta, kada je Amerikanac dobio pravo glasa, naš najbolji teniser naglo popravio rezultate. Do kraja leta je osvojio samo dve titule, u Dubaiju i Beogradu, ne savladavši nijedno zvučnije ime, a u poslednjoj četvrtini je nanizao tri mnogo značajnija trofeja – Peking, Bazel (pobedio Federera u finalu) i Pariz (pobedio Nadala u polufinalu).

UMelburnu, sticajem okolnosti,nije uradio ono što je planirao, ali kao što je sam rekao – nema razloga za veliko nezadovoljstvo jer sezona je tek počela. Sosobnostdamenja svojuigruuzavisnostiodvrlinaimanaprotivnika, trebalobidabudenjegovavrlinaušpicukarijere. Svestanda nije ni najjači ni najbrži igrač današnjice, naš teniser se sprema da bude najraznovrsniji, a igra na mreži je ono što mu u tom mozaiku sada najviše nedostaje.

Vojin Veličković

-----------------------------------------------------------

Vajda ne voli da je zaboravljen

Interesantan je Đokovićev odnos s trenerima. Ima ih dvojicu, ali ne istovremeno.

– Martin je ovde sa mnom, sa Vajdom ću raditi u februaru na evropskim turnirima, a Tod se vraća u martu kada idem u Ameriku – objašnjava Đoković. – Potom ću opet raditi sa Vajdom na šljaci u Evropi, Martin se vraća za Vimbldon, a onda ćemo sesti za sto da vidimo šta dalje.

Ali, kada Martin daje intervjue medijima, on zaboravlja da pomene Vajdu. Slovaka je to malo i naljutilo pa se obratio iz Bratislave da podseti kakva je prava situacija.

– Ja sam Novakov glavni trener, svakodnevno smo u kontaktu preko skajpa, Martin je samo dodatni ekspert i član stručnog štaba. Novak i njegova porodica su odlučili da se ovako podelimo po turnirima – ističe Slovak nezadovoljan guranjem u drugi plan. I njegove zasluge za sadašnje Đokovićeve rezultate su velike, jer je on odradio zimske pripreme s njim.

Naravno, cela ova priča neće moći dugo da traje. Različite strategije, načini razmišljanja, odnosi sa dva različita trenera iz različitih podneblja, različitog mentaliteta, sve to je potencijalno opasno po Đokovićev tenis, jer će pre ili kasnije doći u dilemu koga da sluša.

Zato je ovo verovatno prelazni period u kome će se Đokovići opredeliti za Vajdu ili Martina. Australijski open će u toj priči imati veoma važnu ulogu.