Trećina Rusa nostalgična za SSSR-om

Od našeg dopisnika
Moskva, 1.  februara  – Kod više od trideset odsto građana Rusije, prva asocijacija na reč „sovjetski” je nostalgija, dok reč „antisovjetski” kod 23 odsto ispitanika izaziva osudu, a kod 22 ravnodušnost. Takvi su rezultati najnovijeg izučavanja Centra za izučavanje javnog mnjenja u Rusiji. Povod za istraživanje bila je diskusija o tome da li neko ima pravo da, kao naziv za hotele, restorane i preduzeća, koristi prideve „sovjetski” i „antisovjetski”, do koje je došlo zbog skandala oko naziva jednog restorana. Vlasnik ga je nazvao „antisovjetskim”, što je navelo drugog biznismena iz iste branše da takoreći preko puta otvori „sovjetski”. A onda su se našli ljudi koje je vređao jedan ili drugi naziv, pa su počeli da im skidaju table sa nazivom. Uskoro su počele i tuče, protesti... Oba restorana su, radi mira u kući promenila naziv.

Ako se ima u vidu sve ono što se danas govori i piše o Sovjetskom Savezu, čak ako se i zanemaru Staljin, ostaje sasvim dovoljno da se veruje da građani, srećni što su se konačno dočepali slobode i prava o kojima nisu mogli ni da sanjaju, ne žele ni da ga se sećaju. Ali, nije tako. Reč „sovjetski” izaziva ponos kod 18 odsto građana, pozitivne asocijacije kod 17 odsto, dok „antisovjetski” izaziva razočaranje (13 odsto), mržnju (6), stid (8) i strah (6).

Ako se ispitanici podele po starosti, onda se dobija još zanimljiviji rezultat – upravo kod onih koji su trpeli neslobodu i diktaturu reč „sovjetski” izaziva nostalgiju (41 odsto), kod 28 – odobravanje i kod 22 – ponos, dok na reč „antisovjetski” reaguju osudom (32) i mržnjom (19 odsto). Mladi su prilično ravnodušni i prema jednoj i prema drugoj reči – 26 i 28 odsto.

Sve to neobično je samo na prvi pogled. U sovjetsko vreme građani nisu brinuli za svoju budućnost, ponosili su se što su građani jedne od dve najmoćnije države na svetu. Imali su socijalnu sigurnost, lečenje je bilo besplatno, isto kao i školovanje i obdaništa. Svi su imali besplatne stanove, makar to bile i „komunalke” (zajednički stanovi), a struja, gas, voda, hrana bili su veoma jevtini, posao je bio zagarantovan.

Sa raspadom države stigla je dugo čekana sloboda, ali uporedo s njom i anarhija, siromaštvo, nezaposlenost, nesigurnost, strah od onoga što će doći sutra. I upravo time se može tumačiti činjenica da vam danas niko neće reći da bi želeo da se vrati u vreme Sovjetskog Saveza, ali će se ti isti ljudi sa nostalgijom sećati prošlosti. Jedan deo toga može se objasniti i nostalgijom za sopstvenom mladošću, a drugi sećanjem na duh kolektivizma, zajedništva, drugarskih odnosa, visokih moralnih normi, što je u direktnoj suprotnosti sa surovom stvarnošću koju karakteriše gubitak moralnih vrednosti, formiranje potrošačkog društva, trka za novcem, egoizam...

Ne mogu se zanemariti ni socijalni aspekti – životni standard u velikom delu zemlje se posle njenog raspada drastično snizio. Besplatnih stanova više nema, kao ni medicine, ni školovanja... I, što je verovatno presudno za opredeljivanje starije generacije, čovek je sad sam odgovoran za svoju sudbinu, dok je u sovjetsko vreme o svemu vodila računa država.

Kad se sve to zna logično je što je na pitanje da li je dopustivo korišćenje naziva „sovjetski” i „antisovjetski” u nazivima hotela, restorana i slično, čitavih 69 odsto ispitanika odgovorilo da je reč „antisovjetski” potpuno neprihvatljiva, dok je njen antonim za 49 odsto građana Rusije sasvim dopustiv.