Lekovit kao kopriva

Specijalno za "Politiku"
Sarajevo, jula – Najuspešniji pop stvaralac u protekloj godini, ako je suditi po broju nominacija za nagradu "Davorin", u Bosni i Hercegovini jeste Al Dino. Na kraju je on i pokupio dve nagrade, za album godine i za izvođača godine. Iako je imao ubedljivo najveći hit, pesmu "Kopriva", nije mu pripala nagrada za pesmu godine. Od te male nelogičnosti i kreće naš razgovor sa Al Dinom.

– Ne bih ja hteo da delujem nezadovoljno – kaže Al Dino. – Lepo je što sam dobio te dve nagrade i presrećan sam zbog njih. Ali zaista mi nije bilo jasno kako to da "Kopriva" nije bila pesma godine. Ta bi mi nagrada puno više značila. Uvek je važnije delo od stvaraoca. To je kao da Ivi Andriću daš "Nobela" ne za knjigu nego za stajling. Sa druge strane, svestan sam toga da organizatori "Davorina" moraju zadovoljiti puno različitih interesa, da je nužna ta disperzija nagrada. A opet, glupo mi je da dobijem nagradu kao izvođač. To mi je kao neka fiktivna nagrada. Osećam se kao pevač godine sa preponama na 100 metara

Prvi je značajan pop stvaralac rodom iz Jajca. Danas sa ponosom pominje da je odrastao u ulici iz koje je sedam susednih kuća dalo sedam muzičara. Rodno Jajce je napustio kao Aldin Kurić, a mnogo godina kasnije u Sarajevo je došao kao Al Dino. Sve to zbog jednog Italijana i predrasuda. Naime, kao muzičar tražio je angažman u jednom italijanskom restoranu u Nemačkoj. Kada je čuo njegov repertoar, gazda je bio više nego voljan da ga angažuje, ali nije hteo svoje goste da "plaši" osobom čije se prezime završava na "ić". I tako je on od Aldina napravio Al Dina što mu je zvučalo znatno prihvatljivije. Al Dino se krajem prošlog veka vraća u Bosnu i Hercegovinu, a od 2000. do 2005. godine objavio je tri albuma i dva puta pokušao otići na "Pesmu Evrovizije". Oba puta bezuspešno i više ne namerava ulaziti u tu priču, ni kao izvođač ni kao autor. Polako se za njega saznaje i van granica Bosne i Hercegovine, a zanimljivo je da neke njegove kolege iz Srbije, poput "Flamingosa", od svih novih bosanskih izvođača imaju samo njegove pesme u repertoaru.

– Tek sa ovim albumom uspeo sam stići do ušiju ljudi u Srbiji i Crnoj Gori. Izdavačka kuća Goraton licencno je objavila "Koprivu" i za te pesme se zna. Često nastupam u Sandžaku i strašno dobro prolazim. Znam da sam dobro slušan u Novom Sadu, u Užicu… Ima ljudi kojima je dosta hibrida, dosta robe sumnjivog kvaliteta. Pogledajte ko su sada najveće zvezde u svim ovim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije. Ko su nacionalne ikone. Ljudi koji srozavaju ugled ove naše profesije. I sada slušaoci opet počinju tražiti nešto izvorno. A u mojim pesmama prepoznaju izvorni bosanski zvuk. Zato sam ja i izabrao da mi se album i pesma zovu "Kopriva" jer simbolizuje Bosance kojih ima svuda po svetu, a ne moraš se nešto posebno brinuti oko njihovog uzgoja. Ma koliko kopriva na prvi pogled delovala odbojno ona je, u suštini, lekovita. E, to je priča o Bosancima. Kvalitetnoj muzici na ruku ide sada i Balkanmedija. Taj projekat je pokazao da je mentalno i muzički Balkan i dalje na istoj frekvenciji.