Bombardovanje slušnog živca

Gradnja puta koji vodi do debitantskog albuma „Summer Of Hate” dueta „Crocodiles” iz San Dijega započeta je još šezdesetih godina 20. veka. „The Velvet Underground” su u to vreme u popularnu pesmu uveli atonalne zvuke i buku. Muzika mora da trešti dok Vavilon gori, govorio je Lu Rid. Tom stazom su kasnije nastavili mnogi: „Suicide”, „Echo & The Bunnymen”, „Jesus And Mary Chain”, „Sonic Youth”, „Spacemen 3”. „Crocodiles” su novi protagonisti. Lepe pesme se ponovo dave u vrtlogu buke.

„Leto mržnje”, kako se na srpskom zove album dueta „Crocodiles”, naglavačke je obrnuta sintagma „leto ljubavi” kojom se označava najvažniji događaj takozvane hipi revolucije. U leto 1967. godine u San Francisku se skupilo više od sto hiljada ljudi iz svih krajeva sveta. Uz psihoaktivne droge i slobodnu ljubav promovisali su nove vrednosti, obrasce komunikacije i političke stavove.

Prošlo je dosta vremena od tada. Utopija je postala distopija. Tamo gde je bila ljubav došla je mržnja. Muzika „Crocodilesa” je izraz tih promena. Ona je, kao i Milijusov film „Dani velikih talasa”, mračna „hronika razdoblja i njegovog morala”. Dolazi sa „tamne strane kalifornijskog sunca”.

Kad ubacite disk u CD plejer i pokrenete mašinu, zavrti se džinovska vrteška. Rok pesma počne u suludom ritmu da juri, tamo i ovamo, duž kontinuuma na čijem je jednom kraju fanatična privrženost osnovnim pravilima koja za nju važe, a sa druge njihova potpuna dekonstrukcija i kakofonični haos. Tako nastaje muzika u kojoj melodija i tekst gube primat u odnosu na zvuk i teksturu. 

Stvari su odmah jasne. Na poziciji broj 1 ovog diska nalazi se disonantna vinjeta „Screaming Chrome”. Zvuk organe podvrgnut je torturi koja traje 47 sekundi. Sledi numera „I Wanna Kill”, sjajan primer tzv. bubblegum noise-a. Zvuči kao pesma koja je imala svoje mesto na albumu „Automatic” sastava „Jesus And Mary Chain”. Stvari postaju mnogo ozbiljnije kada na red dođu numere „Flash Of Light” i „Young Drugs”. Takvo bombardovanje slušnog živca prosečni konzument rokerskih artefakata nije doživeo. Poslednja dva minuta pesme „Flash Of Light”, kada električna struja i gitarske žice zapadnu u paranoidno ludilo, predstavljaju najudaljeniju tačku do koje je ova muzika stigla. To je najbolja rokerska transpozicija velegradske unezverenosti još od Hendriksove pesme „Crosstown Traffic”. Repetitivni ritmovi i evazivni zvukovi iz pesme „Young Drugs” pokazuju kuda zla hemija i perfidna farmacija vode one koji u njima traže utehu i izlaz.

Nema tih VU-metara koje „Crocodiles” neće oterati u crveno, niti ima tih muzičkih pravila koja neće srušiti. Zvuče kao „The Velvet Underground” koji sviraju pesme sastava „Jesus And Mary Chain”. Vratili su se u prošlost da bi uhvatili zalet za hrabar skok u budućnost. Buka je ponovo u modi, njihova je poruka.