Rigorozna pravila za brucoše

Novi sistem studiranja diktiraće, na opšte nezadovoljstvo mladih koji nameravaju da pohađaju fakultet, veoma rigorozna pravila koja će moći da isprate samo izuzetni đaci. Naime, brucoši koji ovog leta upišu fakultet biće prvi koji će morati da polože sve ispite u jednoj godini da bi upisali sledeću. To znači da ispiti neće moći da se prenose, kao što je do sada bila praksa, niti će studentima biti dovoljno da daju uslov za sledeću godinu studija i da pri tome ostanu na budžetu.

Finansiranje iz državne kase više nije zagarantovano ni onima koji redovno upisuju godinu, odnosno imaju status akademaca koji ne plaćaju studije, jer u trenutku kada ne polože ispit postaju samofinansirajući studenti. S obzirom na to da su malobrojni oni koji su diplomirali, a da nikada nisu pali na ispitu, ispada da će skoro sve studente, kad-tad čekati samofinansirajući status.

Da li će ovaj obrazovni sistem „naterati” lenje akademce da uče redovno, disciplinovati „kampanjaše” ili će omogućiti školovanje samo finansijski dobro situiranima, pokazaće vreme.

Budžetsko mesto biće dostupno svakom studentu, ali će morati da ga zasluže vrednim radom i zalaganjem, tvrdi Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. Visokoškolci će ubuduće biti rangirani, pa će na osnovu osvojenih bodova samofinansirajući moći da pređu na budžet, a oni koji se ne budu zalagali, moraće da plate studije.

– Istina je da je izglasan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju po kome će studenti morati, umesto dosadašnjih 54 boda, da ostvare 60 bodova, odnosno da polože sve ispite kako bi upisali godinu. Koliko je realan, videćemo. Ka primeni ovih pravila išli smo postupno, a sigurno ćemo sagledati dosadašnje rezultate akademaca, na osnovu čega ćemo znati u čemu im treba pomoći i šta treba da vrednujemo kako bismo im pomogli da što pre ispune postavljene uslove za upis godine – rekla je Neda Bokan.

Tako će se uspeh meriti na osnovu ukupnih rezultata ostvarenih u toku godine – vrednovaće se kada je položen poslednji ispit, na budžet će pre preći oni koji su uslov dali u junu nego u septembru, uvažavaće se prosek, zalaganje na vežbama, seminarski radovi...

Iako je u Zakonu o visokom obrazovanju predviđeno da student može upisati godinu samo ako je očistio prethodnu, u praksi se do sada ovo pravilo nije primenjivalo. Na beogradskom univerzitetu procenjuju da bi, da nije bilo ovog ustupka, svega oko 20 odsto studenata uspelo da upiše sledeću godinu.

Vladimir Smuđa, student prodekan, kaže da „bolonja” uopšte nije prilagođena đacima.

– O kakvom sistemu vrednovanja rada i ustupcima pričamo kada visokoškolci nemaju novca da isprate tempo rada fakulteta. Džaba volja za učenjem kada je posle višegodišnjeg truda dovoljno pasti ispit i taj neuspeh platiti pozamašnom svotom novca. Veći problem je kako se posle vratiti na budžet. Koliko njih će uspeti da svakog dana boravi na predavanjima, vežbama i uči, a da pri tome prođu u roku sve ispite iz godine i one koje „vuku” iz prethodne, kako bi opet bili na budžetu i izbegli sledeće plaćanje školarine – pita se Smuđa.

On komentariše da više ne treba menjati program, već da je neophodno uložiti u modernija sredstva i unaprediti obrazovanje.

– Ako je država zahtevnija, onda neka obezbedi i bolje uslove za rad. Neka zaposli više profesora i asistenata, koji će češće raditi sa studentima ponaosob i koji će, umesto sa 250 akademaca, raditi s manjim grupama. Neka svake godine vrednuju rad profesora, pa će nam možda biti i češće dostupni – naglasio je Smuđa.