Mnoge crkvene afere i dalje otvorene

Nepravilnosti u finansijskom poslovanju eparhije, neizvršavanje odluka Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda, organizaciona rešenja u eparhiji, prema obrazloženju „crkvene vlade“, doveli su do toga da vladika raško-prizrenski Artemije bude privremeno razrešen eparhijskih dužnosti, kao i da se pokrene postupak za utvrđivanje njegove kanonske odgovornosti pred Saborom.

Duži niz godina, kako je novinarima obrazložio odluku Sinoda vladika bački Irinej, vode se polemike između vladike Artemija, s jedne, i Sabora i Sinoda, s druge strane, oko pitanja obnove svetinja na Kosmetu i nekih organizacionih rešenja u eparhiji.

Sabor je više puta umoljavao episkopa raško-prizrenskog da primi na korišćenje crkve i druge objekte koji se obnavljaju prema Memorandumu iz 2005. godine koji su potpisali patrijarh Pavle, Unmik i privremene institucije Kosova, na šta je on odgovarao da crkve ne mogu da obnavljaju „oni koji su ih rušili“, da se obnova sprovodi bez uvažavanja njega kao nadležnog episkopa i, uz sve to – da je loše sprovedena.

Osim toga, Sabor je od episkopa raško-prizrenskog tražio da razreši svih crkvenih dužnosti svog ličnog sekretara protosinđela Simeona, igumana manastira Banjska.

Nezvanično se tvrdilo da je otac Simeon preuzeo na sebe i nadležnosti koje pripadaju samom episkopu. Vladika Artemije nije ispunio ni ovu odluku, tvrdeći da se radi o klevetama protiv igumana.

„Slučaj vladike Artemija” je poslednja u nizu afera koje su poslednjih godina potresale SPC. Neposredno uoči izbornog sabora krajem januara, mediji su naširoko izveštavali o velelepnom vladičanskom dvoru episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija u Bijeljini, opremljenog stilskim nameštajem i brojnim pozlaćenim ukrasima. Taj slučaj podsetio je na kupovinu luksuznih vozila za potrebe nekih eparhija, izgradnju velelepnih vladičanskih dvorova, od kojih se za neke tvrdilo da čak imaju i đakuzi.

O „gresima” sabraće arhijereja progovorio je i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije u pismu upućenom svim vladikama posle zasedanja Sabora u novembru 2008. godine, a koje je bez njegovog znanja objavljeno u javnosti.

Episkop Grigorije ređao je dokaze „očigledne nemoći“ Crkve: „javni nesrećni skandal sa episkopom vranjskim“, „raskol u Americi koji ne zaceljuje“, Hram Svetog Save koji se gradi „kao Skadar na Bojani“.

Ovaj potez vladike zahumsko-hercegovačkog nije naišao na razumevanje nekih arhijereja, a kritikovali su ga i pojedini trebinjski novinari, aktivisti nevladinih organizacija. Ne samo zbog tog pisma – uz uvrede na račun vladike Grigorija, oni su pisali i o letnjikovcima i imanjima koje je eparhija navodno dobila od premijera Republike Srpske Milorada Dodika.

Zbog toga su u martu prošle godine dvojica aktivista nevladinih organizacija privremeno izopštena iz crkvene zajednice odlukom crkvenog suda Eparhije zahumsko-hercegovačke. Vladika Grigorije, koji je predsedavao Crkvenim sudom, nedavno ih je pomilovao.

(/slika2)Veliku pometnju, koja se ponekad završavala i nemilim scenama u crkvi ili porti izazvalo je i „liturgijsko pitanje“, odnosno polemika oko toga kako treba služiti liturgiju. Budući da bogosluženje nije bilo isto čak ni u susednim eparhijama ili gradovima koji su udaljeni jedan od drugog svega desetak kilometara, pitanje liturgije prestalo je da bude samo teološka stvar i postalo nešto što zbunjuje vernike.

Sabor je u nekoliko navrata istakao da se liturgija mora služiti „u duhu vekovnog liturgijskog predanja naše Crkve“, ali su tumačenja šta je to „vekovno predanje“ doprinela da bogosluženje i dalje ne bude jedinstveno.

U Šumadijskoj eparhiji, u selu Tulež, na Pavlovdan 2006. godine došlo je do verbalnog razračunavanja između vladike šumadijskog Jovana i vernika za pevnicom, a koškanja je bilo i početkom prošle godine u porti Stare crkve u Kragujevcu gde je došlo do razmirica između sveštenstva i vernika.

Sličan incident dogodio se i u crkvi u selu Duškovcima i to u prisustvu vladike žičkog Hrizostoma.

Verovatno najteži potres koji je narušio ugled SPC bio je sudski proces protiv vladike vranjskog Pahomija koji je okrivljen da je izvršio bludne radnje nad četvoricom dečaka. Suđenje je trajalo od 2003. do 2006. godine.

Optužbe koje su se odnosile na dvojicu dečaka su „pale” zbog zastarelosti, dok za one protiv druge dvojice maloletnika – nije bilo dokaza. Posle ove presude, tadašnji ministar pravde Dušan Petrović tražio je da sudija koja je donela presudu bude razrešena dužnosti, ali je Visoki savet pravosuđa Vrhovnog suda Srbije taj zahtev odbio.

Povremeno se u javnosti pojedine vladike povezuju s političkim strankama i njihovim liderima. Neki su pogrdno nazivani „crvenim episkopima“, drugi „demokratama“, a neki su i javno podržavali političare koji su im naklonjeni.

Najpoznatiji slučaj te vrste desio se 2000. godine, uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u tadašnjoj SR Jugoslaviji, kada je vladika mileševski Filaret javno podržao Slobodana Miloševića i to posle decenije njegove vlasti, bombardovanja, povlačenja srpske vojske i policije s Kosmeta i u vreme oštre političke podeljenosti u Srbiji. Podrška ovog episkopa nije naišla na razumevanje birača – nešto kasnije došlo je do petooktobarskih promena u Srbiji.

Jelena Beoković