„Gardijan”: Poslušati stav Španije o Kosovu

LONDON – „Na drugu godišnjicu nezavisnosti, podele unutar Evropske unije oko statusa Kosova se i dalje produbljuju”, objavio je londonski „Gardijan” uz ocenu da EU u tom pogledu treba da posluša stav Španije.

List iznosi da posle kontroverze izazvane „loše zamišljenom strategijom za severni deo”, takozvana „petorka” sada vrši snažniji pritisak na Srbiju da se ne protivi nezavisnosti Kosova, dok Španija, koja je predsedavajući EU, zagovara nove pregovore u nastojanju da se postigne obostrano prihvatljivi dogovor.

„Premda je u manjini unutar EU, stav Španije nudi najkonstruktivniji način za rešavanje problema statusa i uspostavljanje mira u regionu,„ ocenio je londonski dnevnik.

Gardijan piše da je „petorka”, koju čine Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i SAD nedavno poslala oštro saopštenje Ministarstvu spoljnih poslova Srbije u kome su te zemlje navele da su „do sada tolerisale agresivnu retoriku Srbije o Kosovu jer su verovale da će s vremenom to biti skinuto sa dnevnog reda,” i upozorile Srbiju da se uzdrži od „avanturističkih poteza,” kada Međunarodni sud pravde iznese mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova.

„Nejasno je šta je petorka podrazumevala pod agresivnom retorikom i avanturističkim akcijama,” ocenio je „Gardijan”, napominjući da je inicijativa šefa diplomatije Vuka Jeremića da se po donošenju mišljenja MSP održi specijalna sednica Saveta bezbednosti UN o novim pregovorima o statusu „u skladu sa zavetom Srbije da će mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima boriti protiv nezavisnosti”.

Takav stav, kako list navodi, podržava Španija, jedna od pet članica EU koje ne priznaju Kosovo a španski ambasador u Beogradu Injigo de Palasio Espanja je nedavno istakao da bi „bio paradoks da Srbija, koja čini napore da nađe rešenje putem dijaloga bude za to kažnjena,” kao i da mišljenje MSP „nudi priliku za ponovno pokretanje dijaloga”.

„Zahtev EU za dobrosusedskim odnosima i konstruktivnom regionalnom saradnjom će uskoro biti glavno sredstvo koje će zagovornici kosovske nezavisnosti koristiti protiv Srbije,” ocenio je „Gardijan”.

S druge strane, upozorio je list, predsednik skupštine Kosova Jakup Krasnići se upustio u dalju „secesionističku i agresivnu retoriku” upozorivši da su Albanci sa juga Srbije spremni da se pridruže Kosovu ukoliko se Srbi sa severa budu protivili integraciji u institucije Prištine.

„U svetlu takvih pretnji, tvrdnje da nezavisnost Kosova doprinosi regionalnom miru i stabilnosti deluju još neverovatnije i neiskrenije”, ocenio je londonski dnevnik.

Zbog sveta ovoga, Zapadni Balkan predstavlja jedan od najvećih i najvažnijih izazova za novu visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton, ukazuje list uz zaključak da bi u trenutku kada se očekuje presuda Međunarodnog suda pravde „EU trebalo da posluša savet Španije o Kosovu”.

-------------------------------------------------------

Melcer: Kosovo daleko od nezavisne države

BEČ – Na drugu godišnjicu od jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je daleko od nezavisne i funkcionalne države, ocenio je šef delegacije Slobodarske partije Austrije (FPO) u Evropskom parlamentu Andreas Melcer.

„De fakto je Kosovo međunarodni protektorat koji se nalazi na teretu međunarodne zajednice i posebno EU, a promena stanja u južnoj srpskoj pokrajini obeleženoj siromaštvom i korupcijom nije na vidiku”, naglasio je član spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.

On je poručio da je u trenutku kada visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton započinje trodnevnu posetu zapadnom Balkanu, vreme da Brisel pogleda realnosti u oči.

„Nasuprot željama briselskih eurokrata, Kosovo se neće razviti u multietničku državu, kao ni Bosna i Hercegovina. Istorijski narastajući nacionalni identiteti ne mogu nestati na poziv EU”, objasnio je Melcer.

On je ukazao da je Balkan ključni region za bezbednost Evrope.

„Da bi se na Balkanu postigao konačan mir, EU bi trebalo da se oslobodi politički korektnih dogmi, pri čemu treba posebno dovesti u pitanje princip nepromenjivosti granica u Evropi. U suprotnosti je ako se na jednoj strani Kosovarima daje pravo na samoopredeljenje naroda, a na drugoj Srbima na Kosovu i u Bosni i Hercegovini to elementarno međunarodno pravo negira. Kod promena granica bi EU mogla preuzeti važni zadatak da se pobrine za neproblematično sprovođenje”, smatra Melcer.

On je, pored toga, zatražio da EU prema Beogradu zauzme neutralan stav.

 „Ne smeju se srpske evropske ambicije vezivati, na bilo koji način, za zahtev za priznavanje Kosova jer bi taj zahtev bio, ne samo udarac u lice Srba, već bi bio i u suprotnosti sa međunarodnim pravom, pošto je Rezolucija UN 1244 Kosovo proglasila delom Srbije”, podvukao je Melcer.