Penušava mitologija Belgije

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, marta – Belgijanci su ponosni na svoja piva. I ne bez razloga. Atmosfera manastirskih pivara gde se prave male količine aromatičnih piva i industrijskih pogona za proizvodnju veoma se razlikuje. Ali svi ukusi i mirisi piva pomireni su u polumraku tradicionalnih briselskih braserija – pivnica. Na meniju su sve vrste ječmenog napitka, od pilsa do trapista i piva s medom „stela arto”, „mas”, „župiler”, „duvel”, „kvak”, „šimaj”, „šufe”, „hugarden”, „lef”, „blanš šime”, „vestermal”, „barbar”, „orval”, „šuf”, samo su neka od poznatih belgijskih piva. Svako pivo služi se u posebnoj čaši i pije polako.

Prvo što ćete primetiti jeste da je tipično belgijsko pivo različitog ukusa od većine drugih piva koja ste probali i da je mnogo jače. Za razliku od „pils” piva koja sadrže do 5,5 odsto alkohola, mnoga ovdašnja piva imaju više od 10 odsto alkohola.

Još jedan doprinos mitu o belgijskom pivu jeste urbana legenda iz pivnice nadomak Brisela koja kruži gradom. O hrabrom Škotu pivopiji koji se kladio da će za sat vremena popiti 10 „duvela” i pao pod sto posle devete flašice (0,3 litra). Većina ljudi svakako bi pala ranije. Opklada je i dalje otvorena, možda će neko uspeti da obori rekord i popije 10 piva za sat vremena i ostane na nogama. Nagrada je – 1.000 evra.

U braserijama uz pivo služe se sirevi, kobasice, senf i mleveni peršun, a čaša se ispija polako. Još ponegde dozvoljeno je pušenje, kao u jednoj od najstarijih braserija u Briselu – „Mort subit” u kojoj enterijer nije promenjen poslednjih 100 godina. U najpoznatijoj briselskoj pivnici „Delirijum kafeu” s ponosom ističu da su zvanični svetski rekorderi u broju različitih piva koje nude – sa 2.004 vrste koliko su imali 2004. godine u ponudi koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.

(/slika2)Uz neizbežni irski „ginis” u „Delirijumu” ima naših i svih drugih piva koja biste poželeli, ali i mnogih vrsta koje verovatno niste probali. Od „lagera” do crvenog flamanskog piva, braon, crnog „blanša”, „dubla”, „tripla”, „lambika”, „trapista”, „abeja”, stonog piva, sezona, šampanjskog ili belog piva. Mnogi proizvođači svom pivu dodaju začine, voće i različite trave, a za fermentaciju koriste retke vrste bakterija, zbog čega je ukus piva raznolik. Od slatkog do gorkog i kiselog, sa ukusom likera i rakije, gusto i teško, ili penušavo i pitko.

Pivo se na području Belgije proizvodi od srednjeg veka, a jedan od najpoznatijih ovdašnjih proizvoda je pivo „trapist”, koje su u ove krajeve krajem 18. veka doneli francuski monasi izbegli posle revolucije. Hrišćanski monasi iz reda trapista pročuli su se ne samo po pivu, nego i po siru.

Čuva se u hladnim i mračnim podrumima i nikada se ne puni u limenke ili plastične flaše, već isključivo u staklene flaše tačno određene boje. Pivo se uvek odjednom sipa u čašu i ne dosipa se, može da se pije i na eks. Ali ako ste Belgijanac, ispijaćete ga kao što Francuz degustira vino.

-----------------------------------------------------------

Svaka čaša ima svoje pivo

Svako pivo služi se u čaši posebnog oblika, što zavisi od osobina piva. Ukoliko je potrebno istaći miris piva najbolje su široke čaše u obliku pehara, čaše koje se sužavaju na vrhu dobro zadržavaju penu i naglašavaju boju piva. U uskim visokim čašama služi se „pils”, a u širokim čašama sa debelim staklom „blanš”. Još jedna od tajni ovdašnjeg piva jeste da se flaša ne otvara ukoliko nije odstajala barem nekoliko nedelja. Takođe, s flašom treba pažljivo postupati i nikako je ne mućkati pre upotrebe. Sve u svemu, nije teško zaključiti, u Belgiji je pivo više od običnog pića i u njemu se uživa svim čulima.

-----------------------------------------------------------

Kult piva

Kult proizvodnje i ispijanja piva u Belgiji može se uporediti sa našim kada je reč o rakiji, ili sa francuskom ljubavlju prema vinu. Mnoge male manufakture u Belgiji i Holandiji proizvode pivo za lokalnu upotrebu i nisu zainteresovane za njegovu planetarnu komercijalizaciju, već samo za širenje mita o „najboljem pivu na svetu”.

-----------------------------------------------------------

Najbolje na svetu

Mnoge male manufakture u Belgiji i Holandiji proizvode pivo za lokalnu upotrebu i nisu zainteresovane za njegovu planetarnu komercijalizaciju, već samo za širenje mita o „najboljem pivu na svetu”.

-----------------------------------------------------------

Trapist piva

Odnedavno u svetu postoji svega sedam manastirskih pivnica koje imaju dozvolu da proizvode „trapist”, od čega ih je šest u Belgiji i jedna u Holandiji. „Trapist” piva su tamna i sadrže prirodne šećere i živi kvasac, veoma su aromatična i teška, sa sadržajem alkohola od sedam do 11 procenata.

-----------------------------------------------------------

Lambik pivo

„Lambik” pivo karakteristično je za Brisel i okolinu. Ono se spravlja uz pomoć 86 različitih mikroorganizma uključujući i lokalnu bakteriju bruxellensis lambicus i po mnogo čemu podseća na vino. Boce „lambika” mogu se čuvati 10 do 20 godina do potpune fermentacije piva. Obično se „lambik” koji je star godinu dana meša sa količinama iz ranijih godina i tako flašira.

Vladimir Jokanović