Srbi i Rusi, braća po (ne)sreći

Uprkos svim nesrećnim okolnostima za poslednje dve decenije, Srbi su srednje srećan narod. U aktuelnom poretku Svetske datoteke sreće roterdamskog univerziteta Erazmus (za period 2000–2009), delimo 85. mesto sa Rusima. Srećniji smo od Crnogoraca, Makedonaca i Bugara, koji su, sa Moldavijom, Ukrajinom i nizom siromašnih afričkih zemalja „ispod crte”, ako bismo je na skali sa ukupno 148 zemalja povukli ispod broja sto.

Dve vodeće ekonomske sile SAD i Japan zauzele su 20. odnosno 69. mesto i inače su zemlje u kojima zadovoljstvo stanovnika već decenijama stagnira, što nije iznenađenje. Iako su, u načelu, bogatije nacije srećnije od siromašnih, neke studije su pokazale da kad prihodi dostignu određeni nivo, novac prestaje da bude osnovni generator sreće. Bruto društveni proizvod po stanovniku veći od 15.000 dolara ne utiče na prosečnu sreću. U Srbiji, za poređenje, iznosi 10.400 dolara, ali gotovo je isti u Kostariki, koja je na ovoj skali svetskih rekorder. Na drugom mestu je Danska – već godinama i na raznim drugim listama zemlja smajlija.

Baza podataka koju vodi sociolog Rut Venhoven najveća je i najreferentnija zbirka istraživanja o sreći, ali daleko od toga da je jedina. Uprkos sumnjama da se može izraziti suvim brojevima, a posebno da se narodi mogu porediti, poslednjih godina cveta nauka o, kako je to stručno formulisano, subjektivnom osećanju blagostanja.

Na jednoj strani je ekonomija sreće, relativno nova grana koja uzima zadovoljstvo građana kao važno merilo društvenog napretka, umesto tradicionalne kategorije ekonomskog rasta.

Na drugoj je pozitivna psihologija, takođe noviji pravac nastao u Americi. Ona je zacrtala kao cilj ne samo da izleči dušu do „pozitivne nule”, već da je podigne na stepenicu više – da ljude nauči da poboljšaju život, da budu srećniji i zadovoljniji.

(/slika2)Ako istraživanja pokazuju da osećaj sreće produžava život isto koliko i ostavljanje cigareta, otprilike za sedam godina, jasno je zašto je mnogi uzimaju krajnje ozbiljno.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi objavio je krajem prošle godine plan prema kojem će sreća i blagostanje biti ključni pokazatelji rasta. U himalajskoj kraljevini Butan zadovoljstvo građana je suština politike, a umesto tradicionalnog BPD-a meri se bruto nacionalna sreća. Razni indeksi sreće postoje i u Tajlandu, Kini i Velikoj Britaniji...

Može li se ovo osećanje uopšte meriti? Stručnjaci tvrde da može. U obzir se uzimaju subjektivna ocena zadovoljstva na brojčanoj skali i izveštaji o emocijama koje prate određena iskustva. Ukrštanjem podataka dobija se, tvrde srećolozi, realna slika. Žena može reći da su joj deca glavni izvor radosti i životnog smisla, ali kako je pokazalo jedno istraživanje u Teksasu, kod ispitanica koje su vodile dnevnik osećanja bavljenje klincima je bilo nisko na skali dobrih osećanja.

Jedna od zamerki istraživačima koji upoređuju nacije bila je da porede babe i žabe, jer shvatanje sreće često je deo tradicije i kulture naroda. Mnoge pojave se ne tumače isto u različitim kulturama i vremenima. Veća ženska prava su negde shvaćena kao viši kvalitet života, drugde kao znak propadanja zbog više stope razvoda i pada nataliteta. Međutim, ispitivanja su pokazala da je afrički imigrant u Francuskoj bliži po osećanju sreće Francuzima nego zemljacima.

Ljudi u najvećem broju zemalja srećniji su nego pre 30 godina, pokazuje istraživanje Pregleda svetskih vrednosti (WorldValuesSurvey) pri Univerzitetu u Mičigenu koji od 1981. prati lično zadovoljstvo stanovnika u 97 zemalja. Najviše je poraslo u Brazilu, Indiji, Kini i Meksika. Razloge nije teško naslutiti: zemlje sa niskim prihodima poput Kine i Indije ostvarile su nezabeleženi ekonomski rast, desetak zemalja je doživelo demokratizaciju, veća je polna ravnopravnost i tolerancija prema etničkim i seksualnim manjinama... Sve te promene donele su veću mogućnost životnih izbora, što je po srećolozima ključni faktor sreće. Kolaps komunizma je obično dovodio do naglog pada sreće, da bi ponovo porasla sa ekonomskim oporavkom.

Najefikasniji način da se maksimalno poveća sreća građana menja se sa stepenom ekonomskog razvoja.

„U društvima sa nižim dohotkom sreća je povezana sa kolektivnom solidarnošću, religijom i nacionalnim ponosom. Na višim nivoima ekonomske sigurnosti mogućnost slobodnog izbora ima najveći uticaj na sreću”, kaže Ronald Inglhart sa Univerziteta u Mičigenu.

Još jedan važan činilac jeste ravnoteža između posla i privatnog života. Skandinavske zemlje, na primer, imaju visok BDP po stanovniku i prosečnu radnu sedmicu koja nije duža od 37 sati, dok u Kini traje 47 sati.

Zanimljivo je, međutim, da država blagostanja ne povećava sreću. Eliminisanjem problema i rizika građani su kao dobitnici na lutriji, dokazao je Venhoven. U državi blagostanja čovek nema osećaj da je svojim angažovanjem i sposobnostima bilo čemu doprineo, a aktivnost i osećaj kontrole su snažan generator sreće.

(/slika3)Sa aspekta psihologije sreća je pre svega u odnosima sa drugim ljudima. Iako mnogi jedva čekaju čas da odu svojoj kući i ostanu sami bez obaveza, gotovo svaka osoba se oseća bolje kada je sa drugim ljudima, kaže profesor Mihali Čiksentmihaji, jedan od osnivača pozitivne psihologije.

Najpogubnija je rutina i – neobraćanje pažnje na ono što nas čini srećnim. Većina ljudi uvek ide istim putem na posao, popije kafu čim ustane, uključi televizor čim se vrati kući... Automatizovane radnje sprečavaju nas da uvidimo šta nam stvarno pričinjava zadovoljstvo. U jednom eksperimentu osobe koje su na kraju dana bar jednom nedeljno pisale dnevnik osećanja postaju znatno srećnije, dok grupa koja nije vodila ovakav dnevnik nije imala nikakvo popravljanje raspoloženja.

U vezu između sreće i zdravlja niko ne sumnja. Ipak, stariji Amerikanci su u principu srećniji od mlađe populacije. Dok ovi prvi imaju zdravstvene probleme, mladi ne kubure sa zdravljem, ali zato imaju problematične veze, stresove na poslu i finansijske brige.

Sreća je i u tome da stalno pronalazite nove razloge za sreću, jer je ona, kako kaže američki psiholog Ed Dajner, proces, a ne stanje. Ako čovek misli da će ga usrećiti žena, deca i kućica iz snova, biće zadovoljan kad se ove kockice slože, ali nova sreća mora da se hrani svežim izazovima.

J. Kavaja

-----------------------------------------------------------

Paradoks bogatih

Ričard Isterlin, jedan od prvih istraživača socijalnih determinanti sreće, eksperimentalno je pokazao da su kvalitet života i osećaj blagostanja u potpunosti proporcionalni zdravlju, obrazovanju i bračnom statusu, a mnogo manje materijalnom stanju.

„Ljudi donose odluke podrazumevajući da će ih viša primanja, komfor i materijalna dobra učiniti srećnijim, a ne slute da će viši status uvećati njihove aspiracije. Nastaje začarani krug u kome se mnogo vremena troši da se zaradi novac, a zapostavljaju se porodica i zdravlje, oblasti u kojima uspeh pojedinca ima dugotrajniji uticaj na sreću”, zaključio je on još 1974. kada je pokušao da objasni zašto sreća američkog naroda nije rasla tokom nekoliko decenija, iako je u isto vreme beležen ogroman ekonomski rast. Ideju je razrađivao i kasnije, proširivši je na druge zemlje i poznata je kao Isterlinov paradoks.

-----------------------------------------------------------

Gde je nestala ženska radost

Dame su na početku 21. veka na čelu država i vlada, elitnih univerziteta i velikih korporacija. Ipak, u poređenju sa muškarcima, manje su srećne svojim životom, pokazuju razne studije u kojima je za poslednjih 40 godina ispitano 1,3 miliona muškaraca i žena. Veće mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i učešće u političkom životu dovele su do smanjenja životnog zadovoljstva kod žena. Drugo onespokojavajuće otkriće je da kako stare postaju sve tužnije, dok je kod suprotnog pola obrnuto. Ti podaci mogu da se povežu sa najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije koji govore da je depresija posle bolesti srca bolest koja najviše onesposobljava žene, dok je kod jačeg pola tek na desetom mestu.