Kenedi u kadi sa M. M.

Džon Kenedi se žali da ga boli kičma, ali baca pojas, skida se i ulazi u toplu kadu gde ga čeka Merilin Monro. Nedelja je, decembar 1962. U kući su glumca Pitera Loforda, zeta američkog predsednika, koji šefu Bele kuće redovno nalazi ljubavnice. Ceo stan je ozvučen i Ef-Bi-Aj pomno sluša i snima kako Kenedi i njegova devojka iz Holivuda razmenjuju nežnosti.

Ovako francuski autor Fransoa Forestije opisuje ljubavne avanture čoveka koji u Americi ima status ikone. Forestijeova knjiga „Merilin i DžFK” hit je na francuskom tržištu, a nedavno je objavljena i na španskom.

Forestije, novinar nedeljnika „Nuvel opservater”, otkriva detalje iz veze Džona Kenedija i Merilin Monro za koje tvrde da su i ranije bili poznati, ali da su ih autori i mediji ranije ignorisali ili su ih objavljivali u delovima. Njegovo delo je, kako kaže za madridski „Pais”, prva celokupna istina o aferi legendarnog američkog predsednika i filmske dive.

Zahvaljujući otvorenim dokumentima Ef-Bi-Aja i CIA, ali i intervjuima sa Kenedijevim savremenicima, Forestije je saznao da su se Merilin Monro i Kenedi viđali od 1954. do 1962. Loford je ušao u kupatilo u kome su se zabavljali Kenedi i Merilin Monro i čak ih je i fotografisao. Tadašnji svemoćni šef Ef-Bi-Aja Edgar Huver čuvao je „fotografije iz kade” u svojoj kući, a pronađene su u njegovoj korpi za otpatke posle njegove smrti.

Forestije tvrdi da su Kenedijevi uspeli da se reše kompromitujućih tragova ovakvih susreta.

„Sve su uništili da bi održali mit, Kenedijevi su bili nedodirljivi”, tvrdi Forestije.

Fotografija na koricama knjige „Merilin i DžFK” jedna je od retkih na kojima su predsednik i seksi glumica „uhvaćeni” zajedno. Na fotografiji je i Bobi Kenedi sa kojim je, tvrdi Forestije, Merilin takođe bila u vezi. Snimljeni su nekoliko sati nakon što je Merilin otpevala čuveno „Srećan rođendan, gospodine predsedniče”.

Autor je razgovarao sa onima koji su bili iza kulisa te noći 1962. u Medison skver gardenu u Njujorku na Kenedijev 45. rođendan. Svedoci se sećaju da se Merilin pojavila u haljini od 12.000 dolara ispod koje nije ništa nosila i koja se još i rašila za vreme žurke. Džeki Kenedi je rođendansku zabavu svog muža provela u rezidenciji van grada.

Knjiga otkriva da je kuća Merilin Monro, kao i sva mesta na kojima je često boravila, bila ozvučena. Špijunirali su je Kenedijevi prijatelji i neprijatelji, muž, Ef-Bi-Aj, CIA, mafija.

Merilin je opisana kao neuravnotežena i frigidna žena navučena na tablete, koja nije vodila računa o ličnoj higijeni. Kenedi, kao čovek bez morala, razmaženi bogataš nenavikao da mu neko kaže „ne”, koji je omalovažavao osećanja drugih. Spavao je sa pola Holivuda, i patio od prerane ejakulacije. Na vest o pobačaju svoje žene nije reagovao, nastavljajući odmor na brodu na kome je bilo bezbroj devojaka. Forestije je u Francuskoj poznat po svojim tekstovima o filmu. Intervjuisao je brojne holivudske zvezde. Upravo je iz razgovora sa Džonom Hjustonom saznao za zanimljivosti iz života Merilin Monro pa se tada i začela ideja o knjizi.

Merilin je verovala da njena veza sa Kenedijem može prerasti u nešto više. Često ga je zvala, a jednom joj se čak javila Džeki Kenedi pa se Merilin izvinila i prekinula vezu. Piter Loford je krajem 1962. morao da je spusti na zemlju. Okrenuo je njen broj: „Gotovo je, Merilin. Ne smeš više da pokušavaš da stupiš u kontakt sa predsednikom. Ne smeš ponovo da ga vidiš, niti da ga zoveš telefonom”.

Forestije je siguran da je demistifikovao američke idole.

„Mora se gledati iza mitova. Holivud je korumpiran svet, bez morala. Politika, takođe. Sa Merilin i Kenedijem ova dva prljava sveta se sreću”, zaključuje Forestije.

J. Stevanović