Mirovanje i imobilizacija

Zmija se plašimo najčešće bez razloga. I za njih ima dovoljno mesta pod suncem, ispod koga se i mi sunčamo, ako se pridržavamo uobičajenih mera predostrožnosti koje su obavezne kad boravimo u prirodi. Plašimo se zmija uopšte, a zaboravljamo da su od brojnih vrsta ovih gmizavaca samo dve vrste koje žive kod nas otrovne. To su poskok i šarka. A čak i kad one ujedu nepažljivog čoveka, u 22 odsto dokazanih ugriza nema znakova trovanja. Ono što nije loše da znamo kad je reč o letnjim opasnostima po naše zdravlje, a vezi je sa našim boravkom u prirodi, jeste sledeće:

Najvažnije je utvrditi da li je zmija otrovna ili ne. Ako nije reč o otrovnici, ranu treba obilno isprati vodom, namazati antibiotskom mašću i zamotati zavojem. Zatim proveriti da li je prošlo više od pet godina od dobijanja vakcine protiv tetanusa, a u slučaju da jeste, primiti vakcinu.

Ako se sumnja na otrovnicu ugrizena osoba mora strogo da miruje. Neophodno je izbeći svaki i najmanji pokret, a ruku ili nogu na kojoj je ugrizena rana neophodno je imobilizovati. Na pet do deset santimetara iznad mesta ugriza, ugrizeni ekstremitet treba podvezati srednje jako kako bi se zaustavila venska i limfna cirkulacija i tako usporilo širenje otrova po telu, ali ne i zaustavila arterijska cirkulacija. Nužno je hitno prebaciti u bolnicu osobu koju je ugrizla otrovna zmija. Pravilo je da se u bolnici zadržava svaki pacijent koji dolazi zbog ujeda zmije, bez razmišljanja da li je otrovna ili ne.

U literaturi se može naići na različita, pa često i protivrečna uputstva o postupcima posle ujeda zmije. Danas je opšteprihvaćen stav da se ranica ne zarezuje, otrov ne isisava, a led se ne stavlja na mesto ujeda.

Neki ujedi ne mogu da se izbegnu. Ali, mere predostrožnosti znatno mogu umanjiti mogućnost da dođe do nezgode. Kada ste leti u prirodi vodite računa o sledećem:

Pustite zmiju na miru. Mnogi ljudi doživeli su neprijatnost samo zato što su jurili da ubiju zmiju koja ih ničim nije ugrožavala.

Izbegavajte visoku travu. Ako niste prikladno odeveni i obuveni (dugi rukavi i nogavice, duboke kožne cipele) krećite se samo utabanim, preglednim stazama. Izbegavajte prečice i u korov zarasle terene.

Ruke i noge ne stavljajte na mesta koja nisu pregledna. Ne zavlačite ruke ispod kamenja ili neke grane ako ne vidite šta je ispod. Ne podižite kamenje u potrazi za nekim retkim životinjskim ili biljnim primerkom.

Posebno budite oprezni ako planinarite.

--------------------------------------------------------------------------

Šta treba da znate o antidotu