Regionima „tesan” Ustav

Nacionalni savet za decentralizaciju trebalo bi danas da razmotri Predlog strukture strategije decentralizacije Republike Srbije, koji je izradila stručna grupa, a na osnovu koje bi Srbija u budućnosti trebalo da dobije nove oblike teritorijalne organizacije. O tome koliko će ih tačno biti, kakve će nadležnosti imati i da li će na kraju ovog procesa Srbija dobiti regione, subregione ili čak i nove pokrajine tek će se razgovarati ukoliko Nacionalni savet, saNenadom Čankom na čelu, usvoji predlog ekspertske grupe.

Aleksandar Popov, koordinator stručne grupe, kaže da se danas usvaja samo okvir za budući rad i da će se konkretna rešenja tek tražiti. Ipak, kako kaže, razrešena je najozbiljnija dilema sa kojom su članovi grupa na početku ovog procesa morali da se suoče – da li će rešenja tražiti u okviru postojećeg Ustava i zakona. „Zaključeno je da je taj okvir tesan i da ne omogućava stvarnu decentralizaciju. Zato ćemo kada izgradimo strategiju, videti šta nam dalje valja činiti, pa ako je potrebno da se menja Ustav”, objašnjava Popov. (/slika2)

Druga stvar o kojoj se u okviru grupe razgovaralo jeste, kako kaže, i koncept asimetrične decentralizacije koju predlaže jedan broj članova grupe.

„Regije koje bi bile formirane u ostalom delu Srbije nemaju nikakva slična iskustva ni tradiciju i bar za početak ne bi trebalo da imaju iste nadležnosti kao recimo AP Vojvodina”, objašnjava Aleksandar Popov i dodaje da je jedan od predloga koji su se čuli da Srbija bude podeljena na tri nivoa vlasti – državu, regione (koji bi imali do tri miliona stanovnika) i oblasti, odnosno subregione.

Do konačnih rešenja po svemu sudeći biće potrebno još mnogo usaglašavanja budući da stranke u Srbiji veoma različito gledaju na proces decentralizacije, a naročito ukoliko bi to podrazumevalo promenu Ustava.

„Treba uspostaviti srednji nivo vlasti, ali neophodno je naći modalitet i okvir koji neće destabilizovati Srbiju, s obzirom na to da imamo različito istorijsko iskustvo i političke prilike u pojedinim delovima Srbije, ali i različite administrativne kapacitete organa lokalne samouprave ili državne uprave koji bi trebalo i da preuzmu ovlašćenja koja bi nosio srednji nivo vlasti. Sada imamo nedovršenu decentralizaciju, jer je Vojvodina dobila srednji nivo vlasti, Beograd ima sve administrativne kapacitete i pretpostavke da bude regija sa srednjim nivoom vlasti”, kaže član stručne grupe i poslanik DS-a Boško Ristić.

Na pitanje da li je u tom procesu nužno stvaranje novih pokrajina, Ristić kaže da veruje da nije. On dodaje i da naš Ustav „prepoznaje i mogućnost da stvorimo ono što nemamo”.

Član Nacionalnog saveta za decentralizaciju i potpredsednik stranke Zajedno za Šumadiju Saša Milenić kaže da je verovatno najdelikatnije pitanje u izradi strategije decentralizacije pitanje promene Ustava: „Moja stranka se zalaže za promenu Ustava i mislim da je dobro što će izrada strategije decentralizacije i proces izmene Ustava teći uporedo”. On kaže da ne veruje da će na kraju tog procesa Srbija dobiti nove pokrajine mada ni to nije nemoguće. Milenić dodaje i da tek predstoje ozbiljna usaglašavanja oko toga kakav će biti položaj Vojvodine u odnosu na novoformirane regione.

Predsednik Jedinstvene Srbije i takođe član ovog saveta Dragan Marković Palma protiv je i obrazovanja novih pokrajina i promene Ustava: „Na referendum za donošenje Ustava je izašlo 90 odsto građana i glasalo za njega, dvotrećinska većina ga je podržala u parlamentu, prema tome – Ustav je kakav jeste, možda i meni nešto u njemu ne odgovara, ali mora da se poštuje”.

„Kad se radi o Nenadu Čanku i onome šta on radi tu nemam nikakvu dilemu, mislim da će sve što on bude preduzeo imati direktnu štetu po Srbiju, jer je vodi u okvire koje je imala 1912. godine”, ističe zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović.

G. Novaković

M. Čekerevac