Zaštita materinstva

Priča da mlade i lepe žene lako dobijaju prvo zaposlenje zvuči zaista sjajno, ali samo ako im je karijera jedino što žele u životu. Ukoliko pored posla požele da se ostvare kao majke, moraće dobro da „izvagaju” situaciju, jer potencijalni poslodavac hoće radnicu u firmi, a ne kod kuće na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Zbog toga su pitanja vezana za emotivni ili bračni status, planiranje porodice i roditeljstvo, direkto ili prikriveno postala sastavni deo prvog razgovora između poslodavaca i kandidatkinja koje traže posao. Ishod često zavisi od odgovora, priča o borbi protiv „bele kuge” ostaje po strani, a položaj ženske populacije dodatno ugrožen prisutnom, ali teško dokazivom diskriminacijom.

Ni pozicija zaposlenih žena-majki, već dovoljno opterećenih različitim socijalnim i ekonomskim problemima nije baš sjajna, bez obzira što Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu materinstva.

Ta zaštita odnosi se na zaposlene žene za vreme trudnoće i žene koje se nalaze na porodiljskom odsustvu ili odsustvu sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Svaki porođaj u zavisnosti od broja novorođene dece dozvoljava duže odsustvo sa posla i to je ono od čega veliki broj poslodavaca hoće da se „zaštiti” na vreme.

- Zakonom o radu je predviđeno da zaposlena žena za vreme trudnoće ne može raditi na poslovima koji su po nalazu nadležnog zdravstvenog organa štetni za njeno i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta, na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost štetnim temperaturama i vibracijama. Takođe, zaposlena žena u prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, a isto je zabranjeno i za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće, kaže Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad pri Ministarstvu rada i socijalne politike

Primeni ovih zakonskih odredbi u praksi, inspekcija rada posvećuje posebnu pažnju i u ovim predmetima postupa hitno. Uslov je naravno da žene blagovremeno ukažu na kršenje prava, a na inspektorima rada je da utvrde postojanje povrede prava zaposlenih, donesu rešenje kojim se nalaže poslodavcu otklanjanje utvrđenih povreda zakona. Krajnja mera je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

S.Lučić