Tajlandska tunjevina i „kiosk ekonomija”

Položaj potrošača u srpskim enklavama na KiM je veoma težak i po mom ličnom ubeđenju teško da će u dogledno vreme biti poboljšan

Konfuzija koja postoji u zakonodavstvu i pravosuđu ima za posledicu probleme i u svim drugim sferama društvenog života, pa i u oblasti zaštite prava potrošača. U srpskim enklavama zbog otežanih uslova snabdevanja ponuda robe je ograničena, te se i ne može govoriti o konkurenciji, pa ni o pravu potrošača na izbor.

Kako su 1. januara 2009. godine kosovske institucije najavile postepenu zabranu uvoza robe iz Srbije, kao odgovor kosovske strane na odluku vlasti u Beogradu da zabrane uvoz i transport robe na kojoj umesto „Unmik carina“ piše „carina Kosova“, to je problem snabdevanja srpskih enklava još izraženiji.

Snabdevanje vodom i strujom je otežano i povezano sa brojnim problemima (isporuka vode se u Kosovskoj Mitrovici svakodnevno obustavlja – jednog dana u 18, a drugog u 22 časa, pa sve do 7 sati izjutra i tako naizmenično), lekovi i medicinska oprema, setveni repromaterijal i ogrev za zimu se doturaju u vidu humanitarne pomoći, i to uz višednevno zadržavanje na administrativnoj granici, što samo govori u prilog činjenici da je u srpskim enklavama dovedeno u pitanje čak i pravo na zadovoljenje osnovnih životnih potreba stanovništva, odnosno potrošača.

Roba se prodaje u improvizovanim objektima koji su ispod svih standarda, prostorije u kojima se skladišti i čuva roba su neuslovne, tako da je vrlo često kvalitet proizvoda pod znakom pitanja i pre isteka roka. Euleks je napravio neke montažne objekte (u koje treba da se izmeste ovi improvizovani kiosci-prodavnice), ali još nije rešeno pod kojim uslovima će se oni davati u zakup, hoće li se uslovljavati registrovanjem firme u Prištini i sl. Tako da je „kiosk ekonomija“ na ovim prostorima i posle 11 godina od dolaska Unmika i Kfora još uvek aktuelna.

O robi domaćeg porekla koja sa teritorije Republike Srbije uđe na teritoriju AP KiM preko kontrolnih punktova Merdare, Končulj, Rudnica i Brnjak postoji uredna evidencija i zna se da je u periodu od 1. 1. do 31. 12. 2009. godine bilo ukupno 76.753 prelaza, kojima je na teritoriju AP KiM ušlo robe u vrednosti od oko 195 miliona  evra.

No, očigledno je da u uslovima nedostatka vladavine prava na ovom području put do potrošača nalazi roba sumnjivog porekla, tipa brazilskog pilećeg i svinjskog mesa koje se može naći po ceni od 130, odnosno 150 dinara, tunjevina sa Filipina i Tajlanda po ceni od 655 dinara za pakovanje od 1,7 kilograma, odnosno 49 dinara za pakovanje od 185 grama, kinder jaja po ceni od 50, „milka“ čokolade od 80 do 85 dinara...

Priča se da se derivati nafte koji uđu na Kosovo sa originalnom deklaracijom ovde mešaju i dobijaju se proizvodi nedozvoljenog kvaliteta. Evrodizel je 80, super 90, a gas 37 dinara.

Srpska opština nema sanitarnog inspektora. To radi okrug, ali su oni povučeni sa rada iz nekih razloga i uopšte ne izlaze na teren. Unmik opština ima sanitarnog inspektora, ali nema saradnju sa sudom i inspekcijom i zato je rad njihovih inspektora samo preventivan. Zato nema validnih podataka o kvalitetu namirnica.

Od 1999. Opštinski i Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici nisu imali nijedan predmet u vezi sa pravima potrošača jer stanovništvo, prvo, nije upoznato sa svojim pravima, drugo, nema poverenje u ove institucije da mogu preko njih da reše svoje probleme, i treće, imaju daleko veće probleme koje ne mogu da reše, pa im ugrožena prava potrošača nekako izgledaju manje važna.

-----------------------------------------------------------

Promocija udruženja

Udruženje potrošača Kosova i Metohije osnovano je krajem 2009. godine.     

Na Svetski dan potrošača, 15. marta, iskoristili su priliku da promovišu udruženje. Građani su, kaže Vujović, bili zadovoljni činjenicom da udruženje postoji, jer je, kako kažu, krajnje vreme da se neko pozabavi potrošačkim mukama.

Docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini i predsednik Udruženja potrošača Kosova i Metohije

Dr Tanja Vujović