Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dabar se vraća kući

Младунче дабра рођено на Засавици Фото Д. Драгичевић

ZASAVICA – Biolozi koji prate radiometrijske signale sa čipova "zakačenih" na zasavičke dabrove veruju da je jedna porodica ove, sa Balkana nestale, vrste stigla do reke Jadar. Ako se to potvrdi, neće biti nikakve sumnje da se ostvaruje sanjani cilj međunarodnog projekta vraćanja dabra u na Balkan. Cilj je već u dobroj meri ostvaren otkrivanjem "ljubavi na prvi pogled" između dabra i bare, jedne od najlepših na kontinentu, ali dabrovo otkrivanje Jadra, ako se pokaže tačnim, jeste strateški rezultat poduhvata.

Stručni saradnik u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" Mihailo Stanković kaže da se, kako izgleda, cilj ostvaruje brže nego što se očekivalo. Računali su, kaže, da će potrajati i samo prihvatanje Zasavice, a samo se priželjkivalo da dabar počne da otkriva i svet izvan Zasavice.

– Evo, prošle godine smo sa oduševljenjem slikali branu koju je jedna porodica sagradila na mestu gde se u Zasavicu uliva potok Batar, na potesu Crkvine kod sela Radenković. Brana je duga 30 metara, a visoka 180 centimetara, od čega je 80 centimetara iznad vode. Da bi stekla jezerce za sebe, porodica je utrošila 20 kubnih metara drveta – kaže Stanković. – U međuvremenu, ovde je sagrađena još jedna brana, u kaskadnom položaju u odnosu na prethodnu, pa se može očekivati mali sistem jezera na ovom mestu.

Kod sela Radenković primećene su i dve nove humke, koje je sagradila verovatno ista porodica, jer se često događa da jedna porodica ima više "stanova". Jedna porodica, inače, ne trpi drugu porodicu u blizini. Između porodica mora da bude prilična razdaljina, jer "imanje" jedne treba da se proteže dužinom od tri kilometra! Kako Zasavica ima dužinu veću od 33 kilometra, ona može da skući i potomke ovih porodica.

Stanković kaže da nije samo naseljena blizina Ranekovića. Jedna porodica, kaže, spustila se do potoka Modran kod Mačvanske Mitrovice, a druga je za svoju teritoriju odabrala mačvansku obalu Save tačno preko puta od sremskog sela Martinci, a treća se naselila na savsku obalu kod potesa Sadžak, nizvodno od Mačvanske Mitrovice. Dabrovi su, kaže Stanković, ravnomerno podelili ceo vodotok Zasavice od 33 kilometra.

– Signal dobijen sa područja Jadra ukazuje da su neke porodice krenule u istraživanje i naseljavanje novih teritorija. Očigledno je da se dabru dopao stari zavičaj njegove vrste, iz koga nije ni otišao svojom voljom, već zbog nekontrolisanog izlova za ishranu i industriju – dodaje Stanković.

Na Zasavici se sada uz malo strpljenja može videti prizor koji se nije viđao najmanje stotinu godina. Dabar mužjak pliva tegleći neko drvo koje će njegova ženka da ugradi u sklonište ili branu u blizini skloništa. Kod ove vrste, kao i kod većine u životinjskom svetu, žensko je majstor, a muško je poslušni nosač materijala.

Tako se u bari Zasavica, specijalnom rezervatu prirode, dogodilo željeno i planirano čudo: dabrovi koji su pretprošle godine naseljeni u ovu mrtvaju čiste vode prepoznali su ovde svoju buduću postojbinu. U to nema više nikakve sumnje, jer ih je najmanje za deset jedinki više nego što je doseljeno iz Nemačke. Rađanje je najbolji dokaz kvaliteta životnog prostora.

Dabar je nekada živeo u Srbiji, a Zasavica je bila njegovo omiljeno stanište. Nestao je zbog prekomernog izlovljavanja verovatno pre stotinak godina, a možda i kasnije. Društvo prirodnjaka iz Bavarske 2004. godine poklonilo je Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" četiri porodice dabrova, u okviru projekta povratka dabra u Srbiju, čiji je nosilac Biološki fakultet u Beogradu.
Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.