Dabar se vraća kući

ZASAVICA – Biolozi koji prate radiometrijske signale sa čipova "zakačenih" na zasavičke dabrove veruju da je jedna porodica ove, sa Balkana nestale, vrste stigla do reke Jadar. Ako se to potvrdi, neće biti nikakve sumnje da se ostvaruje sanjani cilj međunarodnog projekta vraćanja dabra u na Balkan. Cilj je već u dobroj meri ostvaren otkrivanjem "ljubavi na prvi pogled" između dabra i bare, jedne od najlepših na kontinentu, ali dabrovo otkrivanje Jadra, ako se pokaže tačnim, jeste strateški rezultat poduhvata.

Stručni saradnik u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" Mihailo Stanković kaže da se, kako izgleda, cilj ostvaruje brže nego što se očekivalo. Računali su, kaže, da će potrajati i samo prihvatanje Zasavice, a samo se priželjkivalo da dabar počne da otkriva i svet izvan Zasavice.

– Evo, prošle godine smo sa oduševljenjem slikali branu koju je jedna porodica sagradila na mestu gde se u Zasavicu uliva potok Batar, na potesu Crkvine kod sela Radenković. Brana je duga 30 metara, a visoka 180 centimetara, od čega je 80 centimetara iznad vode. Da bi stekla jezerce za sebe, porodica je utrošila 20 kubnih metara drveta – kaže Stanković. – U međuvremenu, ovde je sagrađena još jedna brana, u kaskadnom položaju u odnosu na prethodnu, pa se može očekivati mali sistem jezera na ovom mestu.

Kod sela Radenković primećene su i dve nove humke, koje je sagradila verovatno ista porodica, jer se često događa da jedna porodica ima više "stanova". Jedna porodica, inače, ne trpi drugu porodicu u blizini. Između porodica mora da bude prilična razdaljina, jer "imanje" jedne treba da se proteže dužinom od tri kilometra! Kako Zasavica ima dužinu veću od 33 kilometra, ona može da skući i potomke ovih porodica.

Stanković kaže da nije samo naseljena blizina Ranekovića. Jedna porodica, kaže, spustila se do potoka Modran kod Mačvanske Mitrovice, a druga je za svoju teritoriju odabrala mačvansku obalu Save tačno preko puta od sremskog sela Martinci, a treća se naselila na savsku obalu kod potesa Sadžak, nizvodno od Mačvanske Mitrovice. Dabrovi su, kaže Stanković, ravnomerno podelili ceo vodotok Zasavice od 33 kilometra.

– Signal dobijen sa područja Jadra ukazuje da su neke porodice krenule u istraživanje i naseljavanje novih teritorija. Očigledno je da se dabru dopao stari zavičaj njegove vrste, iz koga nije ni otišao svojom voljom, već zbog nekontrolisanog izlova za ishranu i industriju – dodaje Stanković.

Na Zasavici se sada uz malo strpljenja može videti prizor koji se nije viđao najmanje stotinu godina. Dabar mužjak pliva tegleći neko drvo koje će njegova ženka da ugradi u sklonište ili branu u blizini skloništa. Kod ove vrste, kao i kod većine u životinjskom svetu, žensko je majstor, a muško je poslušni nosač materijala.

Tako se u bari Zasavica, specijalnom rezervatu prirode, dogodilo željeno i planirano čudo: dabrovi koji su pretprošle godine naseljeni u ovu mrtvaju čiste vode prepoznali su ovde svoju buduću postojbinu. U to nema više nikakve sumnje, jer ih je najmanje za deset jedinki više nego što je doseljeno iz Nemačke. Rađanje je najbolji dokaz kvaliteta životnog prostora.