Isto je vino, masline i ljudi

Još od kada smo devedesetih tražili zamenu obalama Jadrana u Hrvatskoj su „znali” su da je naš povratak samo pitanje vremena. Od štedljivih Evropljana nema berićeta a ni novca. Dok tamburaši ne zasviraju „Cajku” nanovo na rivi. Zato je i nastup Hrvatske na 32. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu bio pun optimizma. Ali, da li je sve to dovoljno našim turistima da pohrle u dobro znana mesta sa starih fotografija ?

Zvonimira Orešar, zamenica direktora luksuznog Spa rizort hotela u Novom Vinodolskom, misli da jeste i nagoveštava:

– Srpsko tržište je naš veliki potencijal a u Vinodolskom smo imali 5.100 noćenja gostiju iz Srbije što je deset odsto naše ukupne posete u prošloj godini. Iznenađuje nas podatak iz medija da se 25 odsto ljudi još uvek plaši dolaska u Hrvatsku. Nismo imali negativnih iskustava i optimisti smo. Do Vinodolskog se stiže za četiri sata iz Beograda odličnim auto putem, to je naš adut.

–Mihailo Grgić, marketing direktor asocijacije hotela sa Korčule ne postavlja bezbednost uopšte kao temu za razgovor jer misli da je nepotrebna. Tvrdi da su se prošlih godina mnogobrojni autobusi puni turista iz Srbije uverili u to. –Isto je vino, masline i ulje, isti su ljudi, dobronamerni i gostoljubivi prema gostu.

–Ivo Biočina direktor Društva za turizam iz Postira sa Brača umesto priče o lepoti letovanja i bezbednosti turista vadi iz torbe „bocel” maslinovog ulja. –Sunce se presijava kroz ovu zlatnu lepotu kao i ovde, a miris borova, trilje ( vrsta ribe) sa gradela (roštilja) u senci usamljenih plaža Osibove, Lučica ili već neke treće na kamenitom i senovitom Braču, vraća sve nas u srećnija vremena. Ko ne može da zaboravi mirise, boje i ukuse našeg otoka neka to pokaže sad svojoj deci.

Njihov optimizam deluje zarazno, ali, šta na to kažu Beograđani ?

Ana Vučković –student književnosti:

 Nisam bila u Hrvatskoj na letovanju do sada, želela bih i nemam predrasuda, niti straha. Ja bih volela da posetim ostrva Brač, Hvar, Korčulu jer su mi roditelji pričali o lepoti obale i mora.

Danijela Maksimović– student književnosti:

Želim da obiđem srednju Dalmaciju ali i ostrvo Brač jer sam čula da je prelepo, šumovito. Nemam strah da će nešto ružno da se dogodi, takva mogućnost postoji i ovde.

Emilija Adamović –nastavnik:

Nekada smo letovali na Cresu i bilo je divno. Rado se sećam tog vremena dok gledam fotografije. Verujem da je lepo i sada ali se malo i pribojavam. Rekla bih da sa deset odsto svog bića još uvek zazirem.

Predrag Marković –trgovac:

Kvarner, Rijeka, Crikvenica, Opatija – to su najlepše uspomene za mene , tamo sam proveo mnoga leta. Kada bih uspeo finansijski, otišao bih bez straha. Slučajeva ima svuda, to je relativno, jer svašta možeš da doživiš i kod nas. Napravio bih kružnu turu od Splita, preko Brača, Hvara, Visa i nazad.

Irena Bezek –student:

Išla sam sa roditeljima redovno na Hvar i srednju Dalmaciju. Imam želju, ali bezbednost je ono što me sprečava mada nemam nikakvih predrasuda. Pošla bih na ostrva ili srednju Dalmaciju kada bih se odlučila ponovo za Hrvatsko primorje

Ištvan Dekanj