Nekad je i sitna zloupotreba krupna

Fondovi i fondacije su nevladine, neprofitne organizacije. Od uobičajenog shvatanja nevladinih organizacija razlikuje ih to štozadužbine, fondovi i fondacije nemaju članstvo, već svoje ciljeve ostvaruju uz pomoć novčanih ili materijalnih sredstava.

Iako Srbija ima bogatu tradiciju zadužbinarstva, dug period u kome je ova tradicija potiskivana uslovio je da u sadašnjem trenutku imamo nesređeno stanje u ovoj oblasti. Za registrovanje zadužbina, fondova i fondacija zaduženo je Ministarstvo kulture na osnovu zakona koji je objavljen u „Službenom glasniku” Socijalističke Republike Srbije, što dovoljno govori o njegovoj prilagođenosti stanju i potrebama društva.

Aktuelni slučaj fondacije Katarine Rebrače, samo je delić slike o načinurada humanitarnih fondacija.U ovom slučaju,nije glavni problem u zastarelom zakonu koji reguliše rad fondacija. Koliko je poznato, iz izjava koje su objavljene u medijima, ova fondacija jepotpisala ugovore sa opštinama Kikinda i Kosjerić. Postojala je i saglasnost nadležnog organa koji je omogućio ovoj fondaciji da prikuplja sredstva putem uplatnica Infostana. I ta saglasnost je takođe pravni akt. Pitanje je,međutim, da li je ta fondacija ispunila ugovore. Dakle, nije i ne može biti pravni oblik registrovanja izvor zloupotrebenego nepoštovanje ili zloupotreba ugovora.

Nevladine organizacije i fondacije posluju po zakonima koji važe za preduzeća. Slobodno se može reći,međutim, da je kontrola u ovom, takozvanom trećem sektoru, temeljnija, jer ove organizacijekontrolišu, pre svega, donatori. Neki od donatora zahtevaju i nezavisnu revizorsku kontrolu, koja je najstroži oblik finansijske kontrole.

Država se pojavljuje kao jedan od najznačajnijih donatora nevladinihorganizacija. U Srbiji je prošle godine izdvojeno iz republičkog budžeta za nevladine organizacije oko deset miliona evra. Međutim, ova sredstva retko koriste novoosnovane NVO, a mnogo češće organizacije starog tipa, kao što su organizacije osoba sa invaliditetom, boračke organizacije, Crveni krst, sportski savezi, kulturno-umetnička društva itd.

Poseban problem čini to što se u budžetu Srbije sredstva za donacije političkim strankama, verskim zajednicama, sportskim udruženjima i nevladinim organizacijama nalaze u okviru jedne budžetske linije (481). Centar za razvoj neprofitnog sektora trenutnoprikuplja izjavepodrške za inicijativu za unošenje promena upomenutu budžetskuliniju, odnosno za odvojeno prikazivanje ovih dotacija u budžetu.Ovom izmenom obezbedila bi se većajasnostbudžetskog procesa i jasniji uvid u to za štasu sredstva upotrebljena.

Treba naglasiti da su zloupotrebe u nevladinom sektoru u odnosu na privredu i državu neuporedivo manje. Na prste jedne ruke možemo nabrojati takve afere: afera Stajkovac, afera sa crkvenom fondacijom na Kosovu i Metohiji, aktuelna afera Katarina Rebrača...

Kad je reč o nevladinim organizacijama i fondacijama, u pitanju su relativno mala sredstva, a o njima, po pravilu, brinu oni koji su zainteresovani za tu oblast. Na primer, aktivisti organizacija osoba sa invaliditetom su često članovi porodica osoba sa invaliditetom. Kad se, međutim, u takvim organizacijama i fondovima otkriju zloupotrebe, onda to ima veću moralnu težinu nego kad je reč o nekom preduzeću ili državnoj ustanovi.

Centar za razvoj neprofitnog sektora je protiv toga da se, pod uticajem dve-tri afere, državnim mehanizmima dodatne kontrole guši rad nevladinog sektora. To može otežati aktivnosti nevladinog sektora a ne postoji garancija da će zloupotrebe biti iskorenjene. Neophodno je ponovo uspostaviti poverenje, i dosledno insistirati na jasnosti i javnosti u radu, a naročito kada se to odnosi najavnekonkurseza dodelu sredstava. Pri tome, treba biti dosledan u kontroli i kažnjavanju onih koji ne poštuju pravila. Sloboda udruživanja, kao vrednost od najvišeg značaja,ne sme biti ugrožena.

Centar za razvoj neprofitnog sektora