Nikola Tesla otac mobilnog telefona

Stoleće (i malo više) pre svih Nikola Tesla je predskazao mobilni „pametni telefon”.

Poznati magazin „Popularna mehanika”, koji je počeo da izlazi u januaru 1902, sedam godina kasnije obelodanio je predviđanje jednog od najblistavijih umova u istoriji da se jednog dana ljudi neće odvajati od naprave kojom će jedni s drugima opštiti na daljinu: „Biće jedino neophodno imati jevtin uređaj, ne veći od časovnika, koji će nosiocu omogućiti da čuje ma gde bio, na moru ili kopnu, hiljadama kilometara daleko. Čovek može slušati ili odašiljati reči ili muziku do najudaljenijih kutaka sveta. Na isti način slaće slike, crteže ili spise s jednog mesta na drugo. Biće moguće rukovati milionima takvih naprava iz jedne stanice”.

I što je najvažnije: bez žica na ma kojem rastojanju!

Zar vam to ne zvuči poznato?

Krajem prošle godine „Politika” je, u razgovoru s prof. dr Božidarom Radenkovićem, vodećim stručnjakom za Internet u nas, objavila da je „lički Prometej” pre toga prijavio dva patenta u SAD, na kojima su utemeljene današnje mobilne i bežične sprave što se povezuju na Internet. (US Patenta 723.188, 17. mart 1903. za ODFM i US Patent 725.605, 14. april 1900. – FHSS).

U futurističkom radu o svetskom informacionom sistemu on je, pre jednog veka, do neverovatnih pojedinosti najavio današnju strukturu Interneta i njegovih usluga.

Uostalom, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin su se našli na spisku deset najznačajnijih naučnika svih vremena u oblasti telekomunikacija. Spisak je sastavljen 2000. godine glasanjem u Međunarodnom institutu elektronskih i elektro inžinjera (IEEE). Mihajlo Pupin je, inače, poznat po „Pupinovim kalemovima” koji su omogućili telefoniranje na većim udaljenostima. Malo je poznato da je, s Edvinon Hovardom Armstrongom, autor patenta za antenu (U.S. Patent 1.336.378 iz 1920), veoma bitnog u telekomunikacijama.

Prihvatimo li nesvakidašnje tumačenje Božidara Radenkovića, s Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, našem rodu s nešto više od hiljaditog delića u svetskom stanovništvu pripada, čak, petina celokupnih internetskih zasluga!

„Nikola Tesla bio je sposoban da predvidi tehnologiju koja se danas još usavršava. On je dosta govorio i o svojoj velikoj strasti – bežičnom prenosu energije. Potrebno je dosta vremena da se u tome uspe, ali rad na takvim projektima se, upravo, odvija u laboratorijama MIT-ija, Intela i drugih istraživačkih centara”, podseća Set Pordžes, urednik za tehnologiju u pomenutom magazinu.

U svojem prvom broju, u januaru 1902, „Popularna mehanika” prenela je, pod naslovom „Bez žica u budućnosti”, viđenje genijalnog naučnika i pronalazača sa stranica proslavljenog dnevnika „Njujork tajms”. Uz objašnjenje da je on u stanju da predvidi kako će izgledati stotinu godina docnije tehnologije koje su tada bile tek u povoju.

Stanko Stojiljković