Antibebi pilule: Obećanja, opasnosti i sloboda

Kada se pojavila u Americi pre tačno pola veka, verovalo se da će smanjiti broj stanovnika u svetu, poboljšati seks u braku i sniziti stopu razvoda. Iako se ništa od navedenog nije ostvarilo, antibebi pilula, na mnogim listama jedno od najvažnijih otkrića prošlog veka, iz korena promenila život žena.

To je bilo prvo kontraceptivno sredstvo koje nije moralo da se primenjuje „u žaru momenta“ i prvo koje je žena mogla da koristi bez partnerovog znanja.

Margaret Sanger, koja je još 1912. došla na ideju o piluli pošto joj je majka umrla posle 11 porođaja, i bogata feministkinja Katrin Mekormek finansirale su istraživanja i pronašle naučnike, svesne da će pilula biti sredstvo da žene preuzmu kontrolu nad svojim telom i životom, da odluče da li će imati decu i kada, da iskoriste mogućnosti za obrazovanje, karijeru i učešće u društvenom životu.

Devetog maja 1960. američka Agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu prvih tableta za kontracepciju, a zvaničniku koji je odluku saopštio izgleda nije bilo prijatno pa je rekao „da njihove ideje o moralnosti nemaju ništa s tim“.

Danas je koristi 12 miliona Amerikanki i više od sto miliona žena uglavnom u razvijenom svetu.

Iako je šezdesetih godina jedan doktor na stručnom kongresu u Bombaju bacio tablu sa pilulama u prepuni auditorijum i poručio da će one rešiti probleme gladi i siromaštva u Indiji jer će ukrotiti rast stanovništva, ispostavilo se da pilula nije rešila ove probleme nijedne zemlje u razvoju prosto zato što većina žena nije imala pristup lekarima koji bi im obezbedio recept i kontrolne preglede, piše Ilejn Tajler Mej u autorskom tekstu za Njujork tajms“.

Ova istoričarka sa Univerziteta u Minesoti autor je knjige „Amerika i pilula: Istorija obećanja, opasnosti i oslobođenja“.

Ali promene su na drugoj strani bile neverovatne. Promenjen je standardni obrazac stalna veza, seks, veridba, brak. „Pilula nam je omogućila da se rešimo svih tih obaveznih koraka,“ kaže Klaudija Goldin, profesor ekonomije na Harvardu koja je proučavala efekat pilule na žene sa karijerom.

Polako se pomerala granica stupanja u prvi brak, jer parovi više nisu osećali da moraju da čekaju da postanu seksualno aktivni.

U drugoj polovini 20. veka pilula je imala istorijski uticaj na napredovanje žena u karijeri. Procenat žena koje su se školovale povećao se sa 18,4 (1960. godine) na 36,3. 1998.

Pedeset godina kasnije ostaje i jedna gorko neispunjeno očekivanje, konstatuje američka štampa. Polovina svih trudnoća u SAD je neplanirana, a 22 odsto se završi abortusom.

„Ona neće biti rešenje za neplanirane trudnoće, u to možemo biti sigurni,“ kaže Džejms Trasel, direktor Kancelarije za istraživanja populacije na Prinstonu, jedan od vodećih stručnjaka za kontracepciju. On misli da vreme pilule prolazi i da budućnost pripada stoprocentno pouzdanim kontraceptivnim sredstvima koja neće zahtevati gotovo nikakvo razmišljanje ni delovanje.

U međuvremenu se pojavila pilula koja u potpunosti eliminiše menstrualni ciklus, a do muške pilule za kontracepciju „uvek je ostalo pet do sedam godina“ i ta priča se provlači već decenijama, kaže Andrea Ton, profesor istorije i autor „Istorije kontracepcije u Americi“.

----------------------------------------------

Polemike o bezbednosti

Iako su današnje kontraceptivne pilule daleko bezbednije od onih prvih, i dalje postoje rizici, pa i nove pilule izazivaju polemike. Prošle godine je američka Uprava za hranu i lekove kritikovala Bajer da reklamira pilulu „Jaz“ za lečenje predmenstrualnog sindroma i akni a da ne ističe potencijalne rizike. Protiv ove kompanije je pokrenuto više od hiljadu tužbi u kojima se navodi da progestin koji stavlja u „Jaz“ i „Jasmin“ povećava rizik od stvaranja krvih ugrušaka i srčanih i moždanih udara.

J. J.K.